Četvrto veče festivala obojeno je širokim spektrom različitog zvuka. Pubika je uživala u rasponu od lakih nota poput onih na nastupu kvinteta Li Xiaochuana, pa sve do bržeg i energičnijeg zvuka u izvođenju Gipsy Kingsa.
Završno veče Nisvilla otvorio je nastup jednog od najstarijih i najuglednijih dixilend bendova, Ural Dixieland Band. Publika je imala priliku da uživa u zvuku „stare škole“ mešanom sa džez žanrovima današnjice. U ovom sastavu koji je osnovan pre skoro 50 godina, svirali su neki od najznačajnijih ruskih džez muzičara. Nakon njih nastupio je kvartet jednog od najboljih litvanskih saksofonista, Kestutisa Vaiginisa. Nastup muzičara koji se školovao u Manhatten školi muzike, realizovan je kao nastavak saradnje Nišvillea sa Kaunas džez festivalom.
Publika Nišville Jazz festivala imala je priliku po četvrti put u poslednjih sedam godina da vidi na sceni čuvenog američkog saksofonistu Waynea Escofferyja, ali ovoga puta u jednom sasvim drugačijem sastavu. U pitanju je all star postava pod imenom Black Art Jazz Collective, a čine je, pored Escofferyja, trubač Jeremy Pelt, trombonista James Burton III, pijanista Xavier Davis, kontrabasista Vicente Archer i bubnjar Johnathan Blake, koji je takođe već svirao na Nišvilleu.
Grupu Black Art Jazz Collective je Wayne Escoffery oformio 2013. godine i ubrzo je prepoznata kao jedan od najkvalitetnijih kombo džez sastava, u šta se je publika Nišvillea sinoć uverila. Oni su tom prilikom predstavili svoj drugi album pod nazivom Armor of Pride. Njihova muzika je vrlo snažna a istovremeno lepršava, pri čemu je svaki član ovog seksteta svojim performansom preneo glavnu poruku sastava – koliko je važna, raznovrsna i kvalitetna afro-američka kultura i muzika.
Glavna misija benda je da stvara sjajnu muziku i da slavimo našu kulturu, tradiciju i poreklo naše muzike – istakao je Wayne Escoffery.
Da se džez kao žanr uvek može unaprediti i oblikovati na neki nov način, najbolje je dokazao nastup kvinteta trubača Li Xiaochuana, jednog od vodećih džez trubača u Kini i SAD-u, ali i šire u svetu.
Njegov prepoznatljiv zvuk kroz instrumentalnu muziku prenosi najfinije emocije na slušaoca. Kao glavni „akteri“ nameću se truba i vibrafon čija je igra u sekundi menjala atmosferu na festivalu budeći u publici razna osećanja – od bezbrižnosti i sreće, pa do melanholije i sete. O muzici kao univerzalnom jeziku i tome kako je ljudi širom sveta doživljavaju, razgovarali smo sa Lijem Xiaochuanom.
Verujem da postoje dve strane muzike. Jedna strana može inspirisati ljude, a druga ih može lečiti. Svirao sam na raznim mestima, ali mislim da ljudi poprilično na isti način osećaju muziku. Možda postoje male razlike. Muzika koju ja pišem je pretežno instrumentalna muzika. Ponekad se može desiti da publika nešto ne razume, ali pojedine delove kompozicija koje ja sviram, čak ni ja ne razumem. [Smeh] Ali bez obzira na to, svi je mogu osetiti na isti način, biti inspirisani ili dirnuti na neki način i to je lep osećaj – izjavio je Li Xiaochuan za Ananas Magazin.
Nastup koji je, čini se, publika najviše iščekivala svih ovih dana festivala, razigrao je sve! Prepoznatljivi po svom gipsy flamenco zvuku, čuveni sastav The Gipsy Kings okupio je i najveći broj prisutnih na festivalu. Svojim hitovima poput Escucha me, Volare, Bamboleo, Allegria i drugih, preneli su pozitivnu energiju flamenka na sve nas. Zvuk električne i akustične gitare u današnje vreme je mahom „nadjačao“ zvuk klasične španske, a upravo je ovaj sastav neko ko uspešno nastavlja tradiciju španskog zvuka.
Zvuk Gipsy Kingsa i klasične gitare je interesantan. Zanimljivo je da ja to izvođenje ne mogu da odsviram na klavijaturama, iako većinu instrumenata mogu – izjavio je za Ananas Magazin klavijaturista sastava Fred Breton i dodao da je ovakva energična muzika karakterisčna za jug Evrope, kako u južnoj Francuskoj, odakle su oni, tako i kod nas u Nišu.
Pred sam kraj nastupa, sastavu Gipsy Kings dodeljena je najprestižnija nagrada festivala koja nosi ime slavnog pevača Šabana Bajramovića. U njegovu čast, Kingsi su izveli Šabanovu omiljenu pesmu Franka Sinatre, u svom aranžmanu – A mi manera (My way).
Nakon toga, na scenu je izašao unuk slavnog muzičara Fejata Sejdića, Nebojša Sejdić sa svojim trubačkim orkestrom, višestruko nagrađivanim na festivalu u Guči. Oni su za sam kraj nastupa zajedno sa Kingsima izveli numeru Djobi Djoba u specijalnom aranžmanu i neke od pesama Šabana Bajramovića. Saradnja čuvenog trubačkog orkestra sa Kingsima traje već više od 25 godina, kaže Nebojša Sejdić.
Nastupali smo u Parizu i širom Francuske, a kasnije su Gipsy Kingsi došli na promociju našeg albuma 1997. godine – izjavio je Sejdić.
Na samom kraju festivala nastupio je pevač grupe Smak, Dejan Najdanović Najda zajedno sa svojim sastavom Deliverence. Poprilično veliki broj ljudi ostao je do samog kraja festivala i uživao u hitovima grupe Smak, među kojima su Daire, Profesor, Crna dama i druge. Ideja o formiranju sastava Deliverence došla je spontano.
Deliverence je skup ljudi koje ja volim i sa kojima se privatno družim. To je grupa svih nas, jer se uvek dogovaramo da pravimo muziku koju bismo svi slušali, bez obzira na to da sva četvorica imamo različite muzičke ukuse. Deliverence postoji već 12 godina i za to vreme je izdat jedan ozbiljan album u Australiji, a u toku je i izrada novog albuma na srpskom jeziku – izjavio je Dejan Najdanović Najda za Ananas Magazin.
Kako je Najda pred sam kraj festivala rekao, internacionalni džez festival, završen je na srpskom jeziku.
Ne propustite naše izveštaje i fotografije sa prve, druge i treće večeri Nišville Jazz festivala 2018.
Foto: Nenad Petrović
