Pravilan rast kostiju i zuba, dobar rad mišića i nervnog sistema, te dobar imunitet – vezuju se za vitamin D.
Reč je o vitaminu koji se rastvara u mastima, a najvažniji oblici su mu vitamini D2 i D3. Proizvodi se u koži usled uticaja ultravioletnih zraka, a boja koža i ten utiču na to u kojoj meri će se vitamin stvoriti. Prema nekim navodima, 10 do 15 minuta sunčanja (u periodu između 11 i 15 časova, u toku dana), bez zaštitne kreme, ne mogu ugroziti vašu kožu, a mogu doprineti za dobijanje vitamina. Naravno, sunčanje nije jedini način da se vitamin unese već su tu i različite namirnice.
Namirnice bogate vitaminom D
Činjenica da je vitamin D rastvoriv iskjučivo u masnoj sredini lako dovodi do zaključka da su masnije namirnice veoma važne za njegovu apsoprciju. Listu namirnica započinjemo ribom – koja se od pamtiveka smatra dobrom za zdravlje. Losos, ulje jetre bakalara, riblje ulje, jegulje i tunjevina garantuju porast vitamina D. Tu su i neizostavni mlečni proizvodi (od kojih se izdvajaju punomasno, obrano ili delimično obrano mleko i punomasni sir, kozji sir), zatim zumance, bademovo mleko, sojino mleko i šampinjoni. Od mesa se izdvajaju goveđa jetra i teleća džigerica. Ceđena pomoranža favorit je kada je u pitanju voće.
Uticaj na zdravlje – funkcionalno zdravo telo i dobro raspoloženje
Poput ostalih, tako i vitamin D ima pozitivan uticaj na naš organizam i prevenciju raznih bolesti. Dovoljan unos ovog vitamina može sprečiti osteoporozu, depresiju, rak prostate, rak dojke, i uticati na dijabetis. Neophodan je za pravilan rast kostiju i zuba (naručito u razvoju deteta). Takođe se povezuje sa dobrim radom mišića i nervnog sistema. Prouzrokuje i dobro raspoloženje, naručito u mesecima kada je čovek izložen suncu.
Vredi napomenuti da se vitamin D ne može apsorbovati ukoliko se koristi zaštitni faktor, ali je neophodno umereno izlaganje sunčevim zracima.
Nedostatak vitamina
Nedostatak vitamina D može prouzrokovati razne bolesti kako kod dece tako i kod odraslih. Rahitis (kod dece) i osteoporoza (kod odraslih) nastaju tako što se zbog nedostatka vitamina smanjuje apsorpcija kalcijuma u kostima. Neraspoloženje, depresija, šizofrenija, karcinom prostate, dojke, jajnika i creva povezuju se, takođe, sa nedostatkom vitamina D. Kao neželjeno dejstvo javlja se i smanjenje stvaranja insulina, što kasnije dovodi do pogoršanja dijabetesa. Pad imuniteta, koji dovodi do mnogih neželjenih posledica, takođe se vezuje za manjak vitamina D. Koristi se i za lečenje psorijaze.
Prevelik unos D vitamina
Ne greše naši stari kada kažu da u svemu treba biti umeren i da je sredina zlatna. Prevelika doza vitamina D može loše uticati na organizam i dovesti do stanja slična onima koje prouzrokuje i nedostatak istog. U velikim dozama važi za jedan od najtoksičnijih vitamina, ali pozitivna je činjenica da se toksičnost vitamina D dešava veoma retko. No, ukoliko se, pak, pretera sa unosom – mogu se očekivati umor, mučnina, gubitak apetita, gubitak težine, probavne smetnje, anemija, stalna žeđ, infekcije mokraćnog sistema, budrežni kamenac, depresija, pa i oštećenje srca.
Pisali smo i o prednostima i manama vitamina E, vitaminu C, i o vitaminu A.