„Vutromet“ Del Arno Band-a u Banovini – Ananas Magazin `
MUZIKA „Vutromet“ Del Arno Band-a u Banovini

„Vutromet“ Del Arno Band-a u Banovini

Nakon pet godina najstariji i najmnogoljudniji reggae sastav iz Srbije Del Arno bend održao je samostalni koncert u dvorištu Banovine. Iako su skoro imali nastup u okviru obeležavanja godišnjice StopShopa u Nišu, a prošle godine nastupili na Nišville Jazz festivalu, mnogobrojna publika južne i istočne Srbije slila se u Banovinu. Izgleda da je njihova želja za dobrom muzikom oterala kišu i pomerila sive oblake kako bi se koncert održao na suvom.

Nakon nešto manje od sat vremena zakašnjenja zbog kiše koja je bila najavljena, muzičari su sa bine instrumentalom najavili početak putovanja između Srbije i Jamajke sa presedanjem u Etiopiji.

Sada moram da ostavim na stranu novinarsku objektivnost, muzičku kritiku (kojoj nisam nešto vičan) i sve ono što bi stavilo koncert na vagu – samo prisustvo koncertu Del Arno Band-a je ono „pero koje vagu (mnogo) preteže“ na onu stranu da je koncert bio sjajan. Jednostavno, ovo je subjektivni osećaj nekog ko je kao klinac čuo ovaj bend na 3K i odmah se zaljubio u reggae.

Jedan od dokaza koliko je bitan ovaj bend na muzičkoj sceni, iako diskografski „siromašan“, je sastav sinoćne publike. Čini mi se da je raspon bio od 3 do 63 godine. Bilo je dosta klinaca koje su roditelji doveli, ali i dosta „matoraca“ koji su od početka reggae talasa u onoj Jugoslaviji bili zaraženi jamajkanskim zvukom.

Drugi dokaz je da niko nije stajao. Svi, ali bukvalno svi su se makar nogom „njihali“ uz regebit i niko nije imao potrebe da stane na trenutak, već su bili spremni da igraju dok ih „ne sruše“.

Ovaj koncert bio je prilika da publika u Nišu čuje i nova dva sigla Del Arno Band-a – Stari lek i Meni se okreni kojim bend najavaljuje novi album posle 12 godina. „Naslednik“ Dima iz moje lule poprimio je sve simpatije publike.

Nekoliko puta sam posegao za telefonom da snimim delove omiljenih pesama, ali sam brzo odustao kako ne bih izgubio ni trenutak koncerta zbog moderne tehnike. Bilo je i malo egoističnog u tom trenutku – želeo sam da svi trenuci budu samo naši, onih koji su bili na koncertu.

Dva sata i dva bisa kasnije, pesmom Verujem bend sastavljen od trinaestoro muzičara rastao se sa nekoliko stotina fanova u Nišu, koji su, ako su i malo uživali kao ja, napunili baterije, razbistrili glavu i otišli u neke nove nevolje, ali svesni da moraju da „ustanu“ u nekom trenutku.

Podeli ovaj tekst sa svojim prijateljima: