Uroš Milojević: Duboko verujem u mogućnost promene na bolje! – Ananas Magazin `
KULTURA Uroš Milojević: Duboko verujem u mogućnost promene na bolje!

Uroš Milojević: Duboko verujem u mogućnost promene na bolje!

Nišlije će imati priliku 10. februara da u Narodnom pozorištu Niš premijerno pogledaju predstavu „Crvena: Samoubistvo nacije“. Glumac Uroš Milojević je za Ananas Magazin govorio o gostujućoj predstavi Bitef teatra, svojim glumačkim iskustvima, planovima i ljubavi prema pozorištu.

Reci nam nešto o predstavi „Crvena: Samoubistvo nacije“. Koliko je ona značajna za tebe?

Uroš Milojević: Predstava „Crvena: Samoubistvo nacije“ obrađuje temu kršenja ženskih prava u našem društvu u kome vlada patrijarhat, kao i temu abortusa, nasilja nad ženama, porodičnog nasilja. Ali se predstava, u nekom širem kontekstu, dotiče i tema kao što su licemerje zvanične politike, ratni zločini, izostanak lustracije. Moj stav je da je naša predstava vrlo hrabra i tačna, da su problemi, kojima su se naš reditelj Vojkan Arsić i dramaturškinja Milena Bogavac bavili, vrlo konkretni i logični.

Proces pravljenja predstave je trajao šest meseci, za to vreme imali smo razne radionice, razgovore na gore spomenute teme, iskustvene razgovore sa ženama ili devojkama koje su doživele neki oblik nasilja. Predstava je svoju premijeru imala 2015. godine u  Bitef teatru, i nekako mi se čini da za sve ovo vreme i dalje prolazimo kroz neku vrstu procesa zahvaljujući razgovorima sa našom publikom posle predstave.

Ne mogu da opišem sreću sa kojom odem kući posle izvođenja jer mi publika nekako pokazuje da ima nade i da MOŽE nešto da se promeni, ja duboko verujem u to i zato je svako igranje „Crvene“ za mene crveno slovo i taj dan je nekako uvek poseban.

Nišlije su nedavno imale priliku da te vide u predstavi „Treći svetski rat“. Reci nam nešto o toj predstavi i tvom iskustvu.

Uroš Milojević: Što se tiče predstave „Treći svetski rat“ imam dosta toga da kažem, ali potrudiću se da budem kratak. To je jedna pitka, brza komedija koju je napisao Ivan M. Lalić, a režirao Dejan Gocić. Moje iskustvo vezano za tu predstavu je u isto vreme i prijatno i stresno. Prijatno zato što su na tom projektu radili ljudi sa kojima se privatno družim i koje jako volim, a stresno zato što sam producirao, naravno, uz Dejanovu veliku pomoć. I mogu samo da kažem da se vidimo ponovo u martu u Narodnom pozoištu Niš.

uros milojevic slika
Foto: Bojan Kontrec

Na kojim projektima trenutno radiš?

Uroš Milojević: Prvog februara sam imao premijeru predstave „Krivac je tamo negde“. Tekst i režiju potpisuje Vladimir Grbić iz subotičkog pozorišta, a igramo moja koleginica Aleksandra Veljković i ja. Sve je to na poziv Igora Jurića i u organizaciji fondacije „Tijana Jurić“. Predstava se bavi temom vršnjačkog, seksualnog, psihičkog, fizičkog i porodičnog nasilja, to je edukativna predstava i mi imamo cilj da informišemo i osvestimo decu uzrasta 13 do 17 godina o ovim temama. U organizaciji fondacije počinjemo da obilazimo škole širom zemlje. O narednim projektima ne bih da pričam dok ne dodje vreme da najavljujemo remijeru.

Za sada si orjentisan ka pozorištu. Da li je to nešto o čemu si oduvek maštao ili imaš drugačije planove za razvoj svoje karijere?

Uroš Milojević: Za sada me najviše ima u pozorištima i ja se tome jako radujem jer imam jedinstvenu priliku da upoznajem i radim sa kolegama i koleginicama širom zemlje, dosta učim od njih. Ja pozorište volim najviše na svetu i ne bih mogao da zamislim svoj život bez scene, reflektora, pozorišne tišine. Nisam stalno zaposlen ni u jednom pozorištu, i ne žalim. Puno putujem po raznim mestima u zemlji igrajući pre svega večernje, ali i predstave za decu i to zaista nema cenu.

Što se planova za budućnost tiče imam samo jedan plan – da radim ovaj posao do kraja zivota i da budem spokojan i srećan zahvaljujući istom, način je manje bitan, samo da ne ugrožava nikoga.

Iz kog glumačkog iskustva si najviše naučio o sebi kao muškarcu i kao glumcu?

Uroš Milojević: Iz svakog procesa, odnosno iskustva, nauči se nešto novo i u tome je takođe lepota ovog posla, bar za mene. Ali sam definitivno najvise o sebi naučio iz predstave „Nasilje nema opravdanja“, radeći sa Zijahom Sokolovićem. Smatram da mi je taj proces, kasnije, u radu na drugim predstavama mnogo pomogao. Ali ne bih mogao da izdvojim samo jedan, neka bude ovako: zahvaljujući pozorištu mnogo učim o emocijama, važnosti duha, iskrenosti.

Šta smatraš preduslovom za uspeh u glumi, ali i bilo kojoj profesiji?

Uroš Milojević: Ne bih sada da mistifikujem, ali ja čvrsto stojim iza toga da je za pozorište i dramsku umetnost, u bilo kom obliku, pre svega neophodna ogromna ljubav. Iz ljubavi proizilazi zelja, pa ideja, inspiracija, mašta, a za sve to zajedno je potrebna ogromna hrabrost. Ne može do pola, potrebno je ovu profesiju voleti do imbecilnosti i mnogo raditi.

Šta bi poručio našim čitaocima?

Uroš Milojević: Čitaocima Ananas Magazina bih poručio da dođu 10. februara, u 20 časova, u Narodno pozorište Niš na nišku premijeru predstave „Crvena samoubistvo nacije“.

Podeli ovaj tekst sa svojim prijateljima: