U današnje vreme, kada mediji postavljaju nerealne standarde za lepotu ljudskog tela brojnim reklamama i bilbordima sa kojih nam se smeše seksepilni modeli sa trbušnjacima i zategnutim nogama, sve češće se javljaju poremećaji ishrane. Od njih najviše oboljevaju adolescentkinje i mlade žene, ali ovi poremećaji ne zaobilaze ni jači pol.
Hrana ima veliki psihološki značaj za nas, pored egzistencijalne zavisnosti od nje. Za hranu često vezujemo određene emocije. Međutim, osobe koje pate od poremećaja ishrane trude se da strogo kontrolišu svoje navike povezane sa hranom, čak do te mere da svoj život dovedu u opasnost (a ponekad do izgladnjivanja i smrti). Strah od debljine i poremećaj u percepciji oblika i veličine svog tela je osnovni psihopatološki simptom poremećaja ishrane.
Dva najpoznatija poremećaja hranjenja su anoreksija (anorexia nervosa) i bulimija (bulimia nervosa).
Anoreksija
Osoba sa anoreksijom namerno mršavi striktnim držanjem niskokaloričnih dijeta, upotrebom sredstava za mršavljenje i intenzivnim fizičkim treningom.
Strah od gojaznosti je toliko jak da prožima celokupno psihičko stanje i ne može se ublažiti stvarnim gubitkom na težini. Kod devojaka se javlja i amenoreja, tj. gubitak menstrualnog ciklusa. Neretko se poseže i za pušenjem cigareta radi održavanja svoje „idealne“ težine. Niskokalorična dijeta se svodi na unos od 600 do 800 kalorija dnevno, najviše jedenjem salata, voća i povrća sa ubeđivanjem drugih da se hrani „zdravo“.
Bulimija
Osoba koja pati od bulimije se prejeda u epizodama. U kratkom vremenskom periodu unosi ogromne količine hrane uz doživljaj gubitka kontrole nad aktom jedenja. Ali u nameri da ne dobije na težini, kao i zbog osećanja krivice zbog prejedanja, služi se sledećim „trikovima“: namerno izaziva povraćanje, zloupotrebljava laksative i diuretike, koristi sredstva za mršavljanje, gladuje, intenzivno trenira.
Prejedanje se obavlja krišom, u trenucima dosade i mrzovolje. Osoba, i pored ovih epizoda prejedanja, ne dobija na težini, ali i ne mršavi. Međutim, zbog povraćanja i lekovima izazvanog pražnjenja creva, javljaju se somatske komplikacije (oštećenje gleđi na zubima, otok zaušnih žlezda, uporan zatvor, akutna dilatacija želuca i druge) koje nakon korigovanja načina ishrane nestaju.
Uzroci, posledice i lečenje poremećaja ishrane
Faktori koji utiču na nastanak poremećaja ishrane su raznovrsni i često je dejstvo više njih, poput: psiholoških (nisko samopoštovanje i nesigurnost, nezadovoljstvo telom, perfekcionizam), bioloških (geni, hormoni), socijalnih (pritisak sredine, medijski prikazi). Ne treba zapostaviti ni uticaj porodice i vrednosti i navika koje se stiču u njoj.
Posledice se primećuju u vidu psiholoških (loša koncentracija, depresivnost, gubitak interesovanja za ljude, opsesivno razmišljanje o hrani) i fizičkih simptoma (umor, pad telesne temperature, česti zatvori, osteoporoza, oštećenje jetre i srca).
Lečenje je različito kod anoreksije i bulimije:
Prvi korak pri lečenju anoreksije je hospitalizacija i nega, gde se osobe reedukuju u pogledu stavova i ponašanja povezanih sa ishranom. Za sada najbolje rezultate pokazuje porodična psihoterapija. Lekovi su se pokazali neefikasnim.
Kod bulimije najbolje rezultate daje kombinovano lečenje gde se primenjuju lekovi sa kognitivno-bihejvioralnom psihoterapijom, mada se i sam psihoterapijski tretman pokazao efikasnim.