O stresu se najčešće govori u negativnom kontekstu, zaboravljajući na njegovu zaštitnu funkciju. On je važan jer drži organizam u stanju pripravnosti u situacijama koje to zahtevaju. Mala količina stresa je poželjna, smatra se da motiviše osobu da napreduje, da radi pod pritiskom i postiže rezultate. Problem nastaje kada je stres intenzivan i kada dugo traje.
Stres se definiše kao negativno emocionalno iskustvo praćeno raznim promenama u organizmu koje su usmerene na menjanje stresnog događaja ili na prilagođavanje efektima koje on izaziva. Stres je subjektivno reagovanje koje osoba doživljava u skladu sa svojim iskustvom i sopstvenom procenom situacije u kojoj se nalazi. Dakle, svako drugačije opaža stres i svako drugačije reaguje na njega.
Problem nastaje kada stanje stresa dugo traje, kada je opterećenje veliko i kada strategije, koje pomažu osobi u borbi sa problemima, ne daju rezultate. Sve to ostavlja negativne posledice na celokupno zdravlje, ali i na produktivnost, zadovoljstvo i kvalitet života.
Izvori stresa
Izvori stresa mogu biti u samoj osobi ili njenoj okolini, te se u zavisnosti od toga dele na unutrašnje i spoljašnje. U unutrašnje spadaju oni koji zavise od same osobe, poput njenog stava u vezi sa stresom i mišljenjem da li se može izboriti ili ne, bolesti, stalne brige, pesimizma, nerealnih očekivanja ili perfekcionizma, rigidnog mišljenja… Spoljašnji faktori koji utiču na stres su nepovoljna radna, društvena i materijalna situacija (problemi na poslu/u školi, finansijski problemi i drugi).
Simptomi i posledice stresa
Simptomi stresa su raznovrsni i razlikuju se od osobe do osobe. Najčešće se dele na:
• emocionalne (napetost, razdražljivost, osećaj bespomoćnosti, nesigurnost ili depresivnost),
• ponašajne (preterano pušenje i upotreba alkohola i lekova, prejedanje, preterano spavanje, pasivno ponašanje ili socijalna izolacija i drugi),
• kognitivne (problemi sa koncentracijom, mentalne blokade, teškoće u donošenju odluka, zaboravnost),
• fiziološke, odnosno telesne simptome (povišen krvni pritisak, stalni umor, ukočenost mišića vrata, glavobolja, bol u leđima, pojačano znojenje i drugi).
Bitno je istaći da je emocija ključni simptom stresa, jer bez nezdrave emocije nema ni ostalih simptoma stresne reakcije. Ljudi nisu uznemireni zbog samih događaja, već zbog načina na koji ih opažaju i doživljavaju. Isto tako, telesni simptomi se često pogrešno tumače kao posledica neke druge bolesti ili se umanjuju i pripisuju promenama u vremenu, lošem obroku ili padanju šećera.
Hroničan stres može ostaviti ozbiljne posledice. Neki od najopasnijih zdravstvenih problema koji nastaju usled prevelikog izlaganja stresu su srčani i moždani udar. Stres u većim količinama, izaziva i pad imunološkog sistema, čineći osobu podložnom mnogobrojnim infekcijama. Druge bolesti koje se najćešće povezuju sa stresom su astma, dijabetes, migrena, probavne smetnje i depresija. Razne promene na koži, gubitak kose, nagle promene u telesnoj težini, takođe mogu biti rezultati velikog izlaganja stresu.
Kako se izboriti sa stresom?
Važno je prihvatiti da je stres deo svačijeg života i da je mala količina istog poželjna radi motivisanja osobe na akciju. Takođe treba razlikovati stresne situacije na koje osoba može da utiče i na koje ne može. Ali ono što je uvek pod kontrolom osobe jeste njen način reagovanja na stres i opažanja stresne situacije. Kako bi to postigla, osoba mora stalno raditi na sebi. Osoba treba da bolje razume sebe i situacije koje je dovode do stanja napetosti i stresa, da pokuša da dođe do uzroka.
Stručnjaci se slažu da redovno vežbanje, zdrav način ishrane (koji uključuje izbegavanje alkohola i cigareta) podiže nivo otpornosti organizma na negativne spoljašnje uticaje. Još neke metode koje ljudi koriste su bavljenje hobijem, tehnike relaksacije, joga, masaža, bolja organizacija vremena i obaveza, korišćenje humora.
Poslednje, ali ne i najmanje važno, jeste razmena iskustava i razgovor, kako sa stručnjacima koji se bave ovom problematikom, tako i sa svojim prijateljima, porodicom, kolegama, jer nekada je dovoljan savet, pogled iz drugog ugla, kako bi se osoba osećala bolje i lakše došla do rešenja problema.