Problem koji postoji na svim nivoima, od samog pojedinca i njegove porodice do države i celog društva je problem nasilja, koji je sve češći i o kome se sve više govori. Neka „bezazlena“ dela poput pretnji i zastrašivanja, te mnogo opasnija poput samoubistva, zlostavljanja u porodici, diskriminacija po bilo kom osnovu, kao i teroristički napadi i rat – sve su to neki od raznih oblika nasilja.
Definicije nasilja se razlikuju u zavisnosti od discipline koje ga proučavaju ali isto tako od države do države, koje moraju bliže odrediti pojam nasilja kako bi nadležne institucije reagovale i žrtvu sklonile iz nasilničke okoline. Neka opšta definicija bi mogla biti da je nasilje agresivni akt – ponašanje koje je usmereno prema samom sebi ili drugoj osobi i kome je svrha emocionalno ili telesno povrediti samog sebe ili drugu osobu (ali do posledica ne mora uvek doći).
U samoj definiciji su već pomenuta 2 oblika nasilja: prema samom sebi i prema drugome (drugačije – interpersonalno nasilje), a postoji i treći oblik koji se naziva kolektivno nasilje koje podrazumeva veću grupu ljudi (organizaciju) ili čak državu kao počinioce nasilja. Svaka kategorija nasilja ima dalje svoje potkategorije.
Nasilje – agresivnost – zlostavljanje
Nasilje podrazumeva agresivno ponašanje, ali bitno je znati da je agresivnost širi pojam. Agresivnost se često sreće u različitim odbrambenim oblicima, nije uvek usmerena na jednu istu osobu, može biti samo reaktivna i ne mora da ima tendenciju ponavljanja. Kod nasilja postoji nejednaka podela moći i snage između žrtve i nasilnika, često se ista osoba „uzima na zub“ i učestalo je.
Za razliku od prethodna dva pojma, zlostavljanje uključuje i negativne posledice koje su proizašle iz nasilja – povređivanje, bolest ili smrt. Kako su te negativne posledice merljive, zlostavljanje je najčešći predmet statistike i istraživanja. Razlikovanjem ovih termina se ne zapostavljaju oblici nasilničkog ponašanja bez vidljivih posledica koji itekako postoje.
Porodično nasilje
Porodica bi trebalo biti najsigurnije mesto za dete, ali i za same partnere koji su rešili da provedu život zajedno, bez obzira na to imaju li decu ili ne. Međutim, sa problemima na društvenom nivou, dolazi do promena na nivou lokalnih zajednica, te i na nivou pojedinca i njegovog odnosa sa drugima. Tako će na primer siromaštvo i nezaposlenost stvarati loše odnose u porodici, gde će doći do partnerskog nasilja ili će deca konzumirati određene psihoaktivne supstance ili učestvovati u vršnjačkom nasilju. To je samo jedan od primera i načina delovanja nasilja, uzroci su mnogo više isprepleteni i mogu da polaze i od samog pojedinca.
Nasilje u porodici je oblik interpersonalnog nasilja u kome mogu biti uključeni svi članovi porodice: bračni partneri, njihova deca i njihovi roditelji. Oblici porodičnog nasilja mogu biti zanemarivanje, emocionalno, telesno, seksualno i ekonomsko nasilje.
Nasilje između partnera
O partnerskom nasilju, kao obliku porodičnog, se otvorenije govori nego ranije. Takođe, brojna istraživanja su pokazala da počinioci nasilja nisu samo muškarci, već i žene. Razlika između polova je što su češće muškarci zlostavljači, odnosno dolazi do vidljivih negativnih posledica kod žena (telesnih povreda, simptoma mentalnih poremećaja). Mit da žene nisu agresivne i nasilne podržava činjenica da muškarci ređe prijavljuju kada su njihove žene nasilne, jer društvo od njih očekuje da budu jaki i da ne pokazuju svoje emocije.
Istraživanja o uzrocima partnerskog nasilja se dosta koncentrišu na osobine zlostavljača i žrtve, ali i na njihov partnerski odnos. Ne treba prevideti ni neposrednu društvenu sredinu u kojoj žive, kao i društvene i kulturne činioce (stavovi društva prema nasilju, kulturne norme odnosa u braku). Tako na primer socijalizacija muškaraca i žena u našoj sredini dovodi do patrijarhalno raspodeljene moći u braku i porodici, gde se od muža očekuje da izdržava porodicu i time postaje glavni u odlučivanju i ima veću moć, te svaki gubitak moći može omogućiti da muž postane nasilan (ali ne postaju svi takvi!). Jedan od najčešćih uzroka nasilja među partnerima je želja da se partner kontroliše i da bude poslušan, nezavisno od pola.
Još nešto o partnerskom nasilju
Teško je izaći iz začaranog kruga nasilja jer, kako je već rečeno, to je problem i samog društva. Da je uzrok recimo samo u pojedincu, opet je i na društvu da reaguje, a dešava se da do toga uopšte ne dođe. Tako komšija, bilo iz straha za svoju sigurnost ili zbog mišljenja da to „nije njegov problem“, neće reagovati na svađu i tuču supružnika koji žive u stanu pored njegovog. Ili će pozvati policiju i supružnici neće priznati da je došlo do bilo kakvog obračuna te komšija više neće ni pokušavati da pomogne, iako se dreka ponavlja iz dana u dan.
Ljudi teško shvataju da nije dovoljno žrtvu izbaviti iz porodice koja je nasilna, bitno je delovati globalno – osvestiti okolinu o tome, prihvatiti da to što je neko žrtva nasilja ne znači da je slab ili da je sam želeo to ili da, još gore, zaslužuje to, smanjiti predrasude i stereotipe o žrtvi, ali i o nasilniku, te rehabilitovati učesnike nasilja i dozvoliti da postanu funkcionalni deo zajednice i društva. Bitno je menjati zakone jedne države i norme njenog društva i kulture, ne dozvoliti da nasilje postane svakodnevnica i da ne postoji način za njegovu prevenciju.
Kako je tema dosta opširna, a nasilje nad partnerom jedan od oblika porodičnog, u sledećem članku će biti reči o nasilju nad decom i vršnjačkom nasilju.