Ljudi su socijalna bića i kao takva žude za stalnom interakcijom, u kojoj često može doći i do konflikta. U zavisnosti od toga kako osoba reaguje kada se njeni ciljevi razlikuju ili su čak suprotstavljeni ciljevima drugih ljudi, razlikuju se pasivno, agresivno i asertivno ponašanje.
Reč asertivnost i termini „asertivna osoba“ i „asertivno ponašanje“ mnogima su potpuno nepoznati, jer su engleskog porekla i ne postoji adekvatan prevod, ali se sve češće u originalu koriste kod nas. Da bi se bolje razumelo šta znači biti asertivan, neophodno je shvatiti karakteristike ponašanja koja su na drugim krajevima spektra: agresivno i pasivno ponašanje.
Agresivno ponašanje
Neki ljudi su naučeni da jedino agresivnim ponašanjem mogu da dobiju ono što žele, makar to značilo da povrede druge na bilo koji način. Takvim osobama do drugih nije stalo – bitan im je samo cilj koji su zacrtali. Oni veruju da su po nečemu superiorni, ponašaju se podsmešljivo i nadmeno. U osnovi se često radi o narcisoidnim, asocijalnim, neempatičnim i sebičnim individuama.
I zaista, primamljivo zvuči da neko može da dobije sve što poželi, ali problem leži u tome što agresivne osobe ne biraju adekvatan način ispunjenja njihovih interesa i zamisli. Osoba koja agresivno reaguje sklona je da druge ljude vređa, napada (verbalno ili fizički), manipuliše, obezvređuje, kritikuje i ponižava.
Kako ovakvim osobama skoro uvek uspeva da se izbore za ono što žele, one često i ne pomišljaju o promeni načina reagovanja, jer im se na prvi pogled isplati. Ali dugotrajne posledice mogu biti velike: narušena slika o sebi (razočaranost sobom), gubitak mnogih socijalnih odnosa – prijatelja, partnera, pa i gubitak posla i poštovanja od strane drugih.
Pasivno ponašanje
Totalna suprotnost osobama koje agresivno reaguju su one koje su pasivne u situacijama kada treba da se izbore za sebe. Pasivno ponašanje individue se ogleda u povlačenju pred drugima, u neizražavanju vlastitih misli i osećanja, u odustajanju od svojih želja – zato što veruje da na sve to nema prava. Najčešće je reč o stidljivoj i nesigurnoj osobi sa niskim samopoštovanjem koja se plaši napuštanja i ne veruje u sebe.
Ljudi koji pasivno reaguju pokušavaju po svaku cenu da izbegnu konflikt sa drugima. Strahuju da ne povrede druge i njihova osećanja, te često ne umeju da odbiju njihove zahteve (ne umeju da kažu „ne“). Čak i kada uspeju da iskažu svoje potrebe, to rade nesigurno, sa puno objašnjavanja, pravdanja, izvinjavanja. Plaše se ljutnje, kritike i odbacivanja od osoba koje su im bitne, ali često i osude – negativne procene potpunih stranaca.
Ovakav način reagovanja je štetan jer dovodi do osećanja bespomoćnosti i isfrustriranosti, a vremenom dolazi i do još većeg smanjenja samopouzdanja.
Šta je onda asertivno ponašanje?
Asertivno ponašanje se nalazi između agresivnog i pasivnog. Asertivnost je veština individue da iskreno i otvoreno izrazi svoje mišljenje, osećanja, stavove i prava, bez anksioznosti, na način koji neće ugroziti druge ljude i njihova prava. Asertivna osoba ceni i poštuje sebe, ali i druge.
Asertivnost ne podrazumeva samo način ponašanja već i to kako se neko oseća. Odsustvo osećaja krivice i straha i osećaj da se postupa ispravno, čine emocionalnu komponentu asertivnosti. Osoba asertivnim reagovanjem stalno jača svoje samopouzdanje u socijalnim odnosima jer se oseća slobodno, radi šta njoj odgovara i to nikad na štetu drugih. Svesna je da se ljudi razlikuju – poštuje mišljenja i stavove drugih ali ne mora nužno da se slaže sa njima. Zato i nije besna na sebe ili druge ukoliko joj ne izađu u susret.
Samo ova vrsta reagovanja predstavlja zdrav, samopomažući stil ponašanja u socijalnim interakcijama.
Kako postati asertivan?
Ukoliko prepoznajete sebe kao nekog ko pasivno ili agresivno reaguje u interakcijama sa drugima, od velike pomoći bi Vam bilo da naučite asertivan način reagovanja.
Biti asertivan nije uopšte lako, ali se može naučiti i uvežbati. Nije dovoljno samo čitati o tome, ali i čitanje pomaže da se osveste neke greške u komunikaciji i dodatno motiviše na promenu. Veštine asertivne komunikacije i ponašanja se stiču asertivnim treningom, koji je terapijski program u okviru kognitivno-bihejvioralne terapije.