Kada čujete da je u gradu koji ima više od 150 oblakodera, vlast uvrstila pravilo u svom zakoniku da se ne smeju graditi isti (osim takozvanih bliznakinja), prvo se nasmejete i pomislite da je laž – da sigurno postoje bar dva ista! Ne postoje. Reč je o Dubaiju, gradu raskoši, zlata i dijamanata, gradu koji nosi čitav niz svetskih rekorda, pa opet, prvo što će vas naterati da kažete „vau“ su upravo te ogromne, svetleće zgrade koje se prostiru u nizu stotinama metara i koje nikako dizajnom ni ne podsećaju jedna na drugu.
Namerno neću reči „ako vas put slučajno nanese u ovu metropolu“, jer ako ste pukim slučajem ovde a niste jedan od 20-ak hiljada njihovih milionera, preporučujem da produžite dalje, pa da se, kada iskalkulišete finansije više puta, vratite. Bez dobre računice nećete biti u mogućnosti da posetite ono što ovaj grad čini zlatnim, a ako rešite da ipak sve neorganizovano vidite – vratićete se u dugovima i knedlom u grlu. Mi smo Dubai posetili namerno, planski i sa dosta novčanih rezervi.
Već nas je na samom aerodromu, pored mirisa ljudi najrazličitijih nacionalnosti, pokolebao taj miris novca, ali smo zaboravili svako preispitivanje kada su nas izvan aerodroma dočekali toplotni udar i neopisiva vlaga – ne mislim na letnju vlagu posle kiše, koja vam malo uništi frizuru, mislim na onu paru u kupatilu nakon dugog tuširanja, kada brišete ogledalo da biste se videli.
Iznajmili smo automobil već tu, na aerodromu, jer smo čuli da će nas u zbirnoj računici koštati manje nego korišćenje taksija, a trebaće nam gde god rešili da odemo jer u čitavom gradu postoji svega nekoliko pešačkih zona do kojih se svejedno dolazi kolima.
Tokom letnjih meseci zaboravite na gotovo sve aktivnosti po danu. Temperatura je svakodnevno oko 40⁰C, pa i ako idete do plaže, propustite prvu polovinu dana. More će biti toplije od peska, a na pesku nećete moći ni da dišete.
JBR plaža je najsređenija, mada su sve plaže izuzetno čiste, sa mekanim, žutim peskom, onim najsitnijim za koji vam treba i nekoliko minuta u vodi da ga se potpuno otarasite. Na Jumeira plaži su u ponudi najrazličitiji vodeni sportovi i aktivnosti ali znajte da se naplaćuje sve, od parkinga (50 evra/h) do tuširanja.
Ono što je u ovom gradu javno zabranjeno a zapravo prećutno dozvoljeno na tako očigledan način da nervira i smeta je prostitucija.
Naći ćete je gde god se okrenete, pa budite spremni da se za ulazak u hotel probijate kroz masu prostitutki i znajte da će u klubovima, pabovima, kaficima te iste devojke flertovati sa vašim momkom kao da vi zapravo ni ne sedite pored njega, ili da ukoliko ostavite automobil na javnom parkingu samo nekoliko sati nađete brdo vizit kartica za posetu salonima za masažu koji, reklo bi se po slikama, u ponudi imaju mnogo više od masaže.
Apropo ovoga moram odmah dodati da osim ovakvih iritantnih sitnica, baš nikakvih drugih problema nismo imali, a proveli smo u ovog gradu oko dva meseca – sasvim dovoljno da potvrdim da za turiste ovo jeste, kako kažu, jedan od najbezbednijih gradova na svetu. Uzmite u obzir samo da su policijski automobili ovde Ferrari, Lamborghini, Bugatti… i da ih ima na svakom koraku.
Naj-Naj
U gradu nebodera smeštena je građevina koja u Ginisovoj knjizi rekorda zauzima broj jedan, kao najviša zgrada na celom svetu – Burj Khalifa. Sa 828 metara visine, tri puta je viša od Ajfelove kule i skoro duplo viša od Empire State building-a. Rezervišite kartu putem njihovog sajta kako biste izbegli čekanje u redovima i popnite se do vrha. Verujte, nećete se pokajati, jer iako ova zgrada izgleda veličanstveno spolja, neuporedivo više nudi odozgo.
Nas je do 148. sprata vozio jedan od najbržih liftova na svetu (koji prelazi 10 metara u sekundi) pa smo za manje od dva minuta bili na vrhu. Poslužili su nas pićem, hranom, suvenirima i pogledom bukvalno kao iz aviona. Svi oni oblakoderi koji su nas prvenstveno oduševili, sa Burj Khalifa-e su ličili na minijaturne dečije igračke. Nigde drugde nismo dobiti isplativiji pogled.
U ovu zgradu se ulazi kroz najveći tržni centar na svetu, a u čijem sklopu su Aguarium i Underwater zoo. Ako se ovde nađete u periodu između 18 i 22 časa videćete igru zaista impresivne fontane koja se nalazi duž centra i Burj Khalifa-e a dostiže visinu i do 150 metara.
Rani noćni život je upravo zgužvan u tržnim centrima pa se nemojte čuditi kada zbog ogromne kolone najluksuznijih automobila ispred vas, ne možete naći mesto za parking. Nešto kasniji noćni život se prebacuje u nargila barove, kafiće, restorane i klubove – koje ćete naći samo u sklopu hotela. Na ovakvim mestima moći ćete da naručite alkoholna pića, dok će vam za samostalnu kupovinu alkohola u radnjama tražiti posebnu dozvolu ili naplatiti dodatnu taksu na već visoku cenu artikla.
Još jedan u nizu sa prefiksom naj je najluksuzniji hotel na svetu u obliku jedra – Burj Al Arab, koji je smešten na sopstvenom ostrvu.
Kako biste ušli u ovaj samoproglašeno „jedini hotel na svetu sa sedam zvezdica“ morate imati rezervaciju i biti prikladno obučeni. Imajte u vidu da je ovde u ponudi najskuplji koktel na svetu, koji poslužen u zlatnoj čaši košta 36.000 evra, pa znajte da je čista istina kada kažu da ćete za popodnevni čaj dati najmanje 50 evra po osobi.
Ostrvo Palmi (Palm island) je najveće veštačko ostrvo na svetu i ono predstavlja čudo za sebe. Zamislite samo kakav građevinski poduhvat je zahtevalo pravljenje tako nečeg, koliko tona peska je nasuto na morsko dno da bi se ono izdiglo i konačno predstavljalo ne more nego ostrvo i to ne bilo kakvo, već u obliku palme! Tek kada zakoračite onde, shvatite gde zapravo stojite. Na stotine hotela i restorana je utkano tu. Naravno, i dalje miriše na novac. Najviše se ističe hotel Atlantis koji je smešten na samom „vrhu palme“ a u njegovom sklopu je i najveći vodeni park na svetu.
Ukus tradicije
Kako je čitava ova gradska oaza sa oko 4 miliona palmi zapravo izgrađena na pustinji, razne agencije će vam ponuditi zaista interesantne pustinjske aktivnosti. Nama je jako zanimljiva bila Desert safari tura. Ispred hotela nas je sačekao džip sa francuskom familijom i lažnim Arapinom iz Indije kao šoferom, pa smo skupa tako otišli na vožnju po peščanim dinama.
Išli smo uzbrdo, nizbrdo, po ivicama, prošli kroz smeh, vrisku pa i kroz haotično, uplašeno vezivanje pojaseva. Ova vožnja koju turisti plaćaju je u arapskom svetu osnovni hobi omladine, nešto slično košarci i fudbalu kod nas.
Imali smo pauzu za odmor u sred pustinje pa smo opet videti onaj praškasti, žuti pesak, u koji noge propadaju do kolena i ni jedna fotografija ne ispada kako treba. Na kraju smo stigli do već pripremljenih šatora koji su ponudili još ponešto od tradicije – arapsku hranu, kafu, nargilu (koju žestoko ne preporučujem na ovom mestu jer je zajednička besplatna a posebna nargila se naplaćuje više nego u barovima), slikanje u tradicionalnoj nošnji, tetovažu kanom (opet preporučujem da se radi u salonima koji su na svakom koraku u Dubaiju – cene su jako povoljne a zakazivanje mahom nije potrebno) i za kraj trbušni ples.
Ukoliko želite još malo tradicije, posetite četvrt Al Fahidi Historical, smeštenu u Dubai creek-u. Ovde ćete videti ono što je sačuvano od tradicionalne arhitekture. U jako uskim ulicama zgrade su zidane od kamena, drveta i gipsa, sa jako malo prozora i visokim zidovima, koji su, kako su nam objasnili, predstavljali potrebu ljudi za privatnošću.
Kao turista, u ovim zgradama možete posetiti muzeje, kulturne centre i razne umetničke aktivnosti kao i predahnuti u nekom od kafića i restorana. Dubai je multinacionalni grad i pruža veoma raznovrstan izbor kuhinja i načina spremanja, pa možete probati hranu od one iz ekskluzivnih restorana do tradicionalne hrane na ulici.
Dakle, bilo da ste putnik koji želi da proveri rekordere iz Ginisove knjige ili ste od onih koji vole da okuse deo tradicije, ako želite aktivan odmor uz vodene, vazdušne, pustinjske sportove ili ste rešili da leškarite na prelepim plažama po čitav dan – Dubai će vam omogućiti da radite šta god vam padne na pamet, i budite sigurni, ni na tren vam neće biti dosadno! Verujem da ćete, kao i mi, po odlasku poneti pregršt „vau“ utisaka i poželeti da se ponovo vratite.
FOTO: Suzana Milošević
