Kada pomislimo na omiljenu poslasticu iz detinjstva, obično nam pred očima „iskaču“ krofne. Njima su se radovala još i deca u antičkom periodu, kada su stari Grci i Rimljani prženo testo služili najčešće sa medom, a ponekad i sa sosom od ribe.
Tokom 15. veka, testo umočeno u šećerni sirup bilo je Evropljanima jedan od najpopularnijih slatkiša. Austrijanci su za umak pretežno koristili džem od kajsija, dok su Nemci, usled nestašice šećera, koristili pečurke i meso. Sama reč potiče iz nemačkog jezika krapfen, dok se u SAD zovu doughnut (što u prevodu znači testo u obliku oraha) ili skraćeno donut. Nakon što su recept za krofne holandski i danski imigranti doneli u Ameriku, postaju omiljena poslastica Novog sveta. Prvi recept za krofne napisan je 1803. godine i u njemu su označene kao američka hrana. Danas, ceo svet obožava ovu poslasticu – od šupljih pošećerenih, preko punjenih različitim filovima do princes-krofni.
Krofne iz bakine kuhinje
Miris svežeg testa posutog šećerom u prahu vraća nas u detinjstvo. Nismo mogli da dočekamo da nabubri u vangli (između 30 i 60 minuta), da se oklagijom razvuče po stolu i čašom napravi mera. Poskakivali smo oko šporeta i nestrpljivo čekali prvu krofnu iz šerpe pune vrelog ulja. Kada bi je baka posula šećerom, postajala je ukusnija od najslađe čokolade. Ovo su bile takozvane šuplje krofne.
Podjednako su popularne i krofne sa rupom, iz domaće kuhinje (američki tip krofni). One se lakše peku i ne ostaje živo testo u sredini. Postoji legenda o nastanku ovog tipa krofni. Holandskog mornara kapetana Hensona Gregorija 1847. godine na pučini je zatekla strašna oluja. Kako bi mogao da upravlja brodom na nemirnom moru, poređao je krofne na drške kormila, napravivši rupu kroz sredinu testa.
Američke krofnice
Razlika između evropskih i američkih krofni je u rupi na sredini – američke je imaju, a evropske ne. Otkad su stigle na severnoamerički kontinent, krofnama do danas nije opala popularnost. Donuts su jedan od najprodavanijih slatkiša na ulicama američkih metropola. Zanimljivo je da je Adolf Levit, izbeglica iz carske Rusije, napravio prvu automatizovanu mašinu za krofne 1920. godine. Nekada su dozeri za krofne bili teški i glomazni, dok su danas laki za rukovanje i sve više prisutni u kuhinjama domaćica. Dozer za krofne pravi krofnice približno jednakih veličina i oblika sa rupom u sredini. Nakon prženja, prelijte ih kremom, džemom ili nekim drugim slatkim zadovoljstvom. Osim što se lako koristi, ne ostavlja nered u kuhinji i ne zahteva puno prostora. Recept za krofnice iz aparata koje se lepe za dušu zaista postoji. Uz sve potrebne sastojke dodajte jedan začin – ljubav. Svi ukućani će biti srećni, a najmlađi najviše.
Mnogo puta smo gledali u holivudskim filmovima ili serijama policajce koji kupuju krofne na benzinskim pumpama. Oni obično jedu krofne jednog od dva najpoznatija lanca: Dunkin` Donuts i Krispy Kreme. Krispy Kreme je nastao još davne 1937, a Dunkin` Donuts 1948. godine. Tim Horton, kanadski hokejaš, otvorio je 1964. prvu prodavnicu krofni koja je postala kanadski brend. To je pravi dokaz kako je ova poslastica osvojila srca ljudi iz različitih krajeva sveta.
Princes-krofne
Postoji jedna posebna vrsta krofni, nastala u Francuskoj. U pitanju su princes-krofne, koje se u zemlji porekla nazivaju profiterole. Pufnice od testa, presečene napola, punjene različitim nadevima (najčešće kremom od vanile) i posute šećerom u prahu su sastavni deo svih kućnih proslava.
Sa kakvim predznanjem treba da jedemo princes-krofne? Zanimljivo je da su profiterole prvi put napravljene početkom 17. veka i to za potaž. Kuvane u bujonu od badema i servirane sa kokosom i tartufima, bile su pravo osveženje za francuske kuhinje. Međutim, još 1540. godine šef kuhinje Katarine de Mediči napravio je prvo testo za krofne. On je bio deo svadbene svite koja je iz italijanske pokrajine Toskane otišla u dvorac Henrija II (u tom trenutku vojvode Orleanskog). Od te vrste testa su u 19. veku nastale profiterole kakve poznajemo danas.
Šveđani su u svojoj opsednutosti princes-krofnama otišli i korak dalje. Oni prave princes-krofne u različitim bojama, u zavisnosti od praznika: bele za svadbe, žute za Uskrs, crvene za Božić, narandžaste sa pomorandžama za Noć veštica. Čak se svake treće nedelje septembra obeležava Nedelja princes-krofni. Ako ste ljubitelj ovog slatkiša, to je pravo vreme da posetite Švedsku. Ako pak niste u prilici da putujete toliko daleko, odnedavno modernu varijantu princes-krofni možete kupiti u centru Beograda i pojesti ih kod kuće uz dobar film.
Recepti za zdrave krofne
Zagovornici zdrave ishrane sigurno će preskočiti ovaj tekst, verujući da tu nema ničega za njih. Međutim, postoje recepti za zdrave krofne, a mi ćemo napisati neke od njih.
Krofne se, verovali ili ne, mogu napraviti od banana i jabuka.
Izmiksajte dve banane i jednu slatku jabuku, pa dodajte 1/8 šoljice ulja, jednu kašičicu vanile, 2 kašičice meda i jedno jaje. Sve to opet umutite mikserom.
U drugoj činiji pomešajte ¼ šoljice kokosovog brašna, ¾ šoljice bademovog brašna, jednu kašičicu sode bikarbone, jednu kašičicu cimeta i prsohvat soli. Smesu iz druge činije dodajte u prvu i još jednom promešajte.
Ubacite u kalup za krofne i pecite u rerni na 180 stepeni petnaestak minuta. Vaše zdrave krofne zamirisaće u kuhinji i namamiti mališane da probaju novi specijalitet.
Drugi recept je malo kompikovaniji, ali za prave ljubitelje zdrave ishrane ništa nije teško. Mikserom umutiti ¼ šolje mekog putera, ¼ šolje kokosovog ulja, 1 mahunu vanile i pola šolje kokosovog šećera. Mutiti dok smesa ne postane glatka i penasta.
U smesu dodati dva jajeta uz neprestano mešanje.
Dodati 3 šolje brašna od mlevenog badema, kašičicu cimeta, 2 kašičice praška za pecivo i ¼ kašičice sode bikarbone. Promešati sve i dodati jednu šolju kokosovog mleka.
Sipati testo u kalup za krofne i peći u rerni na 200 stepeni desetak minuta. Kada se ohlade, preliti ih nadevom.
Zdravi nadev možete napraviti sa pola šolje kakao praha, 2 kašike kokosovog ulja i jednom kašičicom meda.
Prijatno!