Može se slobodno reći da je „dugo očekivano“ završno veče Nišville Jazz festivala sinoć okupilo možda i najviše publike do sad. Kiša koja je konstantno rominjala, nije im naročito smetala. Kao što je i ranije bio slučaj, i ovog puta je jedna od najzapaženijih bila je holandska saksofonistkinja Candy Dulfer, a neposredno pre nje Tom Harrell Trip, koji je trebalo da nastupi prethodne večeri, kada je program bio otkazan zbog nevremena.
S početka večeri, pažnju je privukao jedan mladi slovenački sastav Big Bend Gverillaz. Oni su izveli program kompozicija legendarnog Franka Zappe, u aranžmanima za veliki džez orkestar. Ovo je njihov prvi nastup u Srbiji, iako ovde neki od njih dolaze često na koncerte i festivale.
Bilo je baš super! Juče je bila baš dobra tonska proba i tada bismo mogli još bolje da sviramo, a danas nismo imali probu, morali smo odmah na binu i sve je bilo jako ubrzano. Kad smo počeli da sviramo nisam čuo baš sve kako treba, ali meni je bilo stvarno super jer je publika bila femonenalna! – rekao je za Ananas Magazin bubnjar ovog sastava Primož Podobnik.
Posebnu pažnju privukao je litvanski bend koji je publici sa naših prostora maltene potpuno nepoznat. U pitanju je Silent Blast – sastav studenata džez akademije u Kaunasu, koji predvodi čuveni džez saksofonista iz Litvanije Vytautas Labutls. Bend pored Labutlsa, čine i pijanista Domas Žeromskas, basista Nojus Drąsutis, bubnjar Jonas Filmanavičius i pevačica Kotryna Juodzevičiūtė, koja je pobednica prošlogodišnjeg muzičkog takmičenja The Voice u Litvaniji.
Njihov nežan i sofisticiran zvuk, kako u originalnim kompozicijama, tako i u obradama poznatih pesama, kao što je bila pesma „Baby“ Justina Biebera, privlačio je publiku da im se u potpunosti prepusti, čime su ovi mladi muzičari definitivno dokazali da su zasluženo nastupili na glavnoj bini Nišville džez festivala.
Jedan od najistaknutijih muzičara u svetu, trubač i kompozitor Tom Harrell nastupio je u pratnji svog sastava koji nosi naziv Tom Harrell Trip. Njegov stil vodeći džez kritičari smatraju najprefinjenijim miksom snage Cliforda Browna i liričnosti Chata Bakera. Poznati džez kontrabasisti Ugonna Okegwo, koji je nastupio sinoć u ovom sastavu, za Ananas Magazin je uporedio utiske sa ovogodišnjeg i Nišville Jazz festivala 2011. godine, kada je nastupio sa kvintetom Toma Harrella:
Sviralo se u dva različita benda. Sa Tomovom muzikom je drugačiji tip muzike, drugi su članovi grupe. Prošlog puta, pre četiri, pet godina, sećam se da sam se lepo proveo, sećam se da sam imao drugi bas koji mi se baš sviđa. I ovog puta je bilo lepo, mada možda i ne toliko kao prošlog puta. Znate, postoji dosta faktora koji utiču na zvuk kod festivala pod otvorenim nebom. Teško je dobiti kvalitetan zvuk, ali se uvek nađe način – kaže za Ananas magazin kontrabasista benda, Ugonna Okegwo.
Candy Dulfer ove godine zvanično postala počasna građanka Niša! Ovo priznanje joj je neposredno pred nastup uručio gradonačelnik Niša Darko Bulatović. Organizatori ističu da je Candy višestruko zaslužna za promociju našeg grada i Nišville Jazz festivala, te da je dodela ovog priznanja čin zahvalnosti. Ona je u muzičkom smislu domaćoj publici poprilično poznata. Međutim, neki od njenih važnijih pogleda na svet koji se odražavaju u njenoj muzici, verovatno većini nisu poznati. Juče nam je otkrila da izuzetno voli da putuje i da nastupa u zemljama koje su prošle ili i dalje prolaze kroz neku vrstu krize.
Ona smatra da treba širiti radost i pružiti više ljudima koji u takvim zemljama žive. Raznolikost među ljudima i kulturama smatra velikom prednošću, jer to stvara neki novi, veći kvalitet. Može se reći da je reč diversity (raznolikost) nešto što je obeležilo ovogodišnju njenu turneju. Još jedna zanimljivost je da je sa svojim sastavom sinoć izvela numeru koja sadrži elemente balkanske muzike.
Postoje periodi u životu kada je neko uspešan i sve ide kako valja, ali postoje i momenti kada nije tako. U svim tim slučajevima potrebna je energija. Zbog toga volim da sviram muziku sa dosta pozitivnih vibracija. Čak i kada je neko bolestan, ili mu je srce slomljeno ili postoje ekonomski problemi, kada pronađete dovoljno energije, pronaćićete put da izađete iz toga i pronađete rešenje – rekla je Candy Dulfer.
Nakon velike količine pozitivne energije koju je na scenu donela Candy i svoj nastup završila kompozicijom Pick up the pieces, nešto brži ritam nastavio je i Rambo Amadeus. Publika je igrala sve vreme i smejala se ponekom aforizmu i kritikama modernog društva kroz već poznati humor. Rambo je završio nastup u njegovom prepoznatljivom stilu uz pesmu Čobane, vrati se.
Nakon Ramba je nastupila istaknuta beogradska alternativna rok grupa E-play. S obzirom na to da je Rambo odlučio da, u svom stilu, ne završi svoj nastup u dogovoreno vreme, već produži skoro 20 minuta, na susednoj bini su u polumraku stajali članovi E-play grupe spremni da otpočnu svirku. Zbog ograničenog vremena grupa je svirala znatno kraće nego što je to bilo predviđeno.
Ipak, to ih nije sprečilo da daju maksimum i svojim energičnim nastupom na nekih 40 minuta donesu rok zvuk na inače većinski džez festival. Čvrsti distorzirani bas Maje Cvetković i energično đuskanje na sceni mlade glumice Kristine Jovanović, koja je takođe vokal u ovom bendu, držali su poglede pubike prikovane za binu od početka do kraja njihovog nastupa.
Kako se muzičko veče Nišville Jazz festivala privodilo kraju, tako je i kiša počela postepeno da se pojačava, čime je na neki način dodatno naglašena ambijentalna atmosfera aboridžinske muzike australijskog sastava Visions of a nomad. Ovaj sastav čini dvojac koji izvodi dižiridu muziku Aboridžina u kombinaciji sa dens fuzijom i klasičnim džezom. Njihovim nastupom zvanično je završen program glavne bine ovogodišnjeg festivala, nakon čega je deo publike otišao na Midnight Jazzdance stejdž, gde je uz razne di-džejeve, ostao do ranih jutarnjih sati.
