Niški bend Very Naiss je privukao ogromnu pažnju publike nastupom u okviru bonus dana ovogodišnjeg Nišville Jazz festivala. U njihovoj energičnoj muzici su isprepletani brojni žanrovi – preko romske muzike, džeza, fanka pa sve do roka, čime Very Naiss ostvaja srca ljudi na svakom nastupu. Ovom prilikom, za Ananas Magazin, frontmen i saksofonista benda Iva Barčić i klavijaturista Saša Barčić govore o nastanku i planovima benda, novom albumu, Šabanu Bajramoviću, saradnji sa Ivanom Kurtićem, ali i otkrivaju zbog čega će morati da otkažu najavljenu turneju u Kini.
Kako je grupa Very Naiss nastala i ko je čini?
Iva Barčić: Nastala je 2015. godine, na moju inicijativu. Pošto potičem iz muzičke porodice, oduvek sam maštao da imam orkestar koji će svirati sve žanrove, koji ne gleda samo u jednom pravcu. Uz pomoć svog oca, koji je klavijaturista u bendu, skupili smo ekipu, koja isto kao i mi sluša razne muzičke žanrove. Skupili smo se, odsvirali nešto, videli da to ide i da to zvuči dobro i odlučili smo da napravimo ono što danas jeste Very Naiss.
Sastav benda je imao nekoliko promena, jer svi članovi benda žive samo od muzike. Very Naiss još ne zarađuje toliko koliko je potrebno za život, pa su neki članovi bili primorani da napuste bend i okrenu se na druge strane, ali su, naravno, ostali prijatelji benda. Svakako da imamo vrhunske muzičare u grupi, koji su pre svega dobri ljudi, tako da bend i dalje funkcioniše odlično. Pored mene na saksofonu, i mog oca Saše za klavijaturom, tu su basista Marjan Marković, gitarista Boban Marjanović, vokal Elvin Pavković, perkusionista Milan Jovanović i bubnjar Andrija Milojković. Na Nišville Jazz festivalu je kao gost, pored Ivana Kurtića, sa nama nastupio i trombonista Marko Kasumović.
Kako je nastalo ime benda?
Iva Barčić: Hteli smo da spomenemo naš grad svakako. Mi jako volimo Niš, on nam je u srcu. Najpre je bila ideja da se bend zove Naiss all stars ili tako neka varijanta, pa smo se onda odlučili da to bude igra reči, gde smo ukombinovali englesku reč i Naiss, odnosno Niš.
Šta je Very Naiss sve uradio od nastanka do danas?
Iva Barčić: Do sada smo učestvovali na televizijskom takmičenju Najbolji orkestri Srbije, koje je bilo emitovano na RTS-u. Tu smo stigli do polufinala. Imali smo zapažen koncert u Mikser House-u, sa divama naše muzičke scene – Anom Stanić, Biljom Krstić i Bojanom Stamenov. Svirali smo na Guči kao revijalni orkestar, a predstavljali smo i grad Niš na Manifestu u Beogradu. Pripremamo još neke projekte za blisku budućnost, ali pričaćemo o tome kada dođe vreme.
Šta će publika moći da čuje na novom albumu?
Iva Barčić: U pripremi je nas prvi album. Najverovatnije će biti izdat za PGP RTS. Ne bih da otkrivam previše, ali reći ću da će Bojana Stamenov biti gost na albumu sa jednom obradom, u našem aranžmanu, a i sa Ivanom Kurićem ćemo snimiti jednu numeru. U pitanju je mešavina jedne balkanske pesme i jednog džez standarda, ali neka ostane iznenađenje. Very Naiss kombinuje romsku muziku sa primesama džeza, fanka i roka, zato i jesmo jedinstveni. Svoju muziku konstantno unapređujemo drugim stilovima, mešamo i pravimo drugi pravac, što će publika i čuti na albumu.
Saša Barčić: Biće i autorskih pesama i nekih obrada, ali i instrumentala. Pesme će biti više u romskom fazonu, kao što je to world music. Moja porodica je dugo godina sarađivala sa Šabanom Bajramovićem, bio sam njegov klavijaturista. Putovali smo i nastupali zajedno i od njega sam mnogo naučio i o muzici i ponašanju, jednostavno sam odrastao pored njega. Šaban je bio velika ličnost i mnogo je znao. Jasno i ciljano gađamo prema publici koja voli tu vrstu muzike.
Na ovogodišnjem Nišville Jazz festivalu ste nastupili sa Ivanom Kurtićem. Kako je došlo do te saradnje?
Iva Barčić: Sa Ivanom se znamo jako dugo, inače smo i rođaci. Ponudio sam mu da učestvuje sa nama na Nišville-u i rado je prihvatio. Uradili smo neke aranžmane za njega i koliko sam primetio publika je bila zadovoljna, što nam je jako bitno.
Gde će publika moći da vas čuje u narednom periodu?
Iva Barčić: Uskoro ćemo nastupiti na festivalu romske muzike i aktivizma u Beogradu, pod nazivom FRKA. Inače smo i prošle godine tamo nastupili sa Anom Stanić, Biljom Krstić i Bojanom Stamenov. Ove godine će biti nove zvezde, s tim što će tematika festivala ostati ista: dame pevaju romski bluz. To će biti krajem novembra, početkom decembra u Beogradu. Za sada, povremeno, nastupamo u niškom klubu Black stage i to nam je jedna vrsta opuštanja.
Saša Barčić: Nedavno smo tako saznali da imamo obožavaoce u Švajcarskoj, koje smo stekli zahvaljujući takmičenju na RTS-u. Skoro se desilo da nam je naš jedan prijatelje rekao da treba da iznenadimo naše fanove iz Švajcarske – bili smo potpuno zbunjeni! Oni su zakupili ceo klub i mi smo nastupili za četvoro ljudi. Tu je bilo dva fana iz Švajcarske i dva iz Niša i bilo je sjajno iskustvo. Posle smo i sedeli sa njima, družili se i otvorili neke nove puteve.
Nedavno je objavljena vest da vas Nišville Jazz festival šalje na turneju u Kinu, međutim do toga, nažalost, neće doći. Možete li nam reći o čemu se zapravo radi?
Iva Barčić: Mi smo aplicirali za festivale i koncerte u Kini i odabrani smo iz Srbije jedino mi i Milan Petrović Quartet. Ali zbog nedostatka sredstava moraćemo da otkažemo putovanje. Nismo imali razumevanja od našeg grada, niti države, a ni festivala koji nas je, kako su oni to nazvali, „poslao“ u Kinu. Međutim, da odmah razjasnimo: Nišville nas nije poslao, već je samo bio posrednik. Direktor Nišville-a Ivan Blagojević nam je rekao da ne brinemo ništa jer je dogovor da nam Kina obezbedi honorare i sve što nam je potrebno dok smo tamo, ali da nam naša država obezbedi međunarni transport.
Prošle godine, kada su u Srbiji gostovali Kinezi – Glas Junana, njihova Vlada im je platila međunarodni transport, a naša im je platila honorare i smeštaj ovde. Sada je za nas to isto trebala naša država da uradi, ali oni su rekli da nisu u mogućnosti da to urade tako da ćemo morati da otkažemo. S obzirom da se u prethodnom periodu govorilo u medijima da idemo na turneju u Kinu, a da se sve to izjalovilo, želimo da objasnimo ljudima o čemu se radi.
Saša Barčić: Gradske opštine su bile zainteresovane da nam pomognu, ali su njihovi budžeti mali, a nama je potrebno oko 10.000 evra kako bismo otputovali tamo i vratili se, tako da nisu mogli ništa da učine. Nadamo se da će sledeće godine biti drugačija situacija.