Iako smatra da je muzika danas izgubila svoj pravi smisao, poznati hiphop muzičar Dalibor Andonov Gru uspeva da oformi svoj svet muzike u kome pušta ono što mu odgovara, a ne šta diktiraju trendovi. Njegov DJ-ing nastup u niškom klubu Vavilon poslužio nam je kao odličan povod za razgovor o njegovoj muzičkoj karijeri i uopšte o trenutnoj situaciji na muzičkoj sceni kod nas.
Reci nam kakav feedback daje niška publika?
Gru: Ja u principu volim Niš, jer su ljudi nekako temperamentniji pa kapiram da bi večeras trebalo da bude dobra atmosfera.
Šta god da pustiš nekako su uvek najveće ovacije kada krenu neki tvoji stari hitovi. Koliko ti to imponuje?
Gru: Smatram da je najveći uspeh u muzici, kao i u mnogim drugim segmentima života, da ono što uradiš traje. Imponuje mi kada mi ljudi traže „Petak“ ili „Biću tu“, „Pravi broj“…
To je dovoljan pokazatelj da publika voli ono što ti stvaraš. Kada možemo očekivati nešto novo?
Gru: To ide prilično usporeno. Odradim možda jednu, dve pesme godišnje. Kad uradim dve pesme to znači da sam bio mnogo vredan. Više radim za svoju dušu. Ne pravim promocije na koje pozivam novinare da bi se o tome nešto pisalo. Šta je ko jeo na promociji, ko je koga gledao, šta, kako, ko, s kim – a najmanje bitno zbog čega su zaista tu. Pričam o većini, a naravno, čast izuzecima.
Odradim pesmu, okačim spot na Youtube, pesmu stavim za free download na internet i to je to. Počeo sam da snimam jednu pesmicu jako simpatičnu, apsolutno nekomercijalnu. Bio sam u studiju pre mesec dana, snimio demo i od tada nisam ušao u studio, jer sam u Beogradu jedan dan nedljno.
U izjavama koje sam imala prilike da pročitam deluješ prilično razočarano u trenutno stanje na našem estradnom nebu. Da li je možda to razlog zbog kojeg si odlučio da se upustiš u DJ-ing?
Gru: Nezadovoljan sam situacijom u medijima i srpskom muzikom generalno. Muzika je postala najjeftinija zabava, više nema ljubavi, nema neke umetnosti. Ne kažem da je ovo što ja radim umetnost, ali je rađeno iz ljubavi. Toga nema danas. Radi se za pare. Trend diktira publika iz dijaspore i ta muzika, koja tamo prolazi, je meni u najmanju ruku čudna. Prolaze narodnjaci i neka mešavina narodnjaka sa hausom, što je, po mom mišljenju, nakaradno.
Jednom prilikom si izjavio čak i to da ne bi mogao da se pogledaš u ogledalo kada bi prihvatio takvu vrstu spoja?
Gru: Daleko od toga da ja ne volim narodnu muziku. Ima tu lepih pesama, naročito onih starih, mada se i među novim pesmama nađe nešto dobro. Ali generalno mi se ne sviđa ceo taj fazon, prvenstveno zato što se toliko forsira medijski, a forsiraju se najgore stvari. Možda je u pitanju zaglupljivanje naroda, pa kao, znaš ono – što je narod gluplji to ga je lakše manipulisati. To je oduvek bilo. Iz tog nekog razloga ne volim preterano narodnu muziku.
Volim da idem u kafanu na tamburaše – to mi je stvarno super. Ali ta saradnja rep i narodno mi je, onako, besmislena, a mnogi to rade vidim. Hiphop je oduvek bio muzika kojim su se bavili ljudi koji imaju stav. Moraš da imaš neki stav prema životu, prema ljubavi, prema muzici, prema svemu. Bunta više nema ni u svetskom hiphopu, kamoli u domaćem.
Šta misliš, kada je započeo taj muzički i, uopšte, umetnički sunovrat?
Gru: U Jugoslaviji se, na primer, pre rata slušala jako dobra muzika. Imali smo rok scenu nenormalno jaku i ozbiljne muzičke centre. I Zagreb i Beograd i Skoplje, da ne nabrajam sad. Kada je krenuo rat, narodu je trebalo da servirate „Ne može nam niko ništa – jači smo od sudbine“ i tako je muzika krenula u propast. Hleba i igara. Ovde je nestalo hleba.
Smatraš li da muzičari, poput tebe, ipak mogu nešto promeniti?
Gru: Potreban je određeni nivo da to čuje veliki broj ljudi. Za sve to moraš da sarađuješ sa televizijama. A na tim pozicijama su neki ljudi koji realno nemaju razumevanja za tu vrstu muzike. I pri tom imam osećaj da očekuju da se sa njima ponašaš određeno – moraš da budeš dobar. A ne možeš da budeš dobar sa nekim ko nema razumevanja za onim čime se baviš. Nekako mi je draže da se osećam dobro nego da idem protiv sebe.
Opet ti nedostaje optimizma?
Gru: Znam da deluje depresivno malo, ali nije baš skroz tako. Imam ja neki svoj svet i u tom svetu puštam samo ono što mi odgovara.
Publika koja te voli ipak zaslužuje da te viđa češće i u rep izdanjima. Šta će biti sa tim?
Gru: Radim ja nastupe, mada malo ređe sada. Ali biće i toga, naravno.