Makedonska, a naša. Skoro dve decenije je na sceni, a svojim pevanjem kupila je obožavaoce širom regiona i šire. O tome zašto uvek voli da se vrati u Niš, zašto retko izdaje albume, o Evergreen festivalu, Eurosongu i daljim planovima, ekskluzivno za Ananas Magazin, govori Tijana Dapčević.
Koliko su festivali poput Evergreena bitni, ne bi li se mladima skrenula pažnja na kvalitetnu muziku?
Tijana Dapčević: Veoma su bitni. Svedoci smo da se trenutno na sceni, nažalost, servira ono gde, prosečan građanin, ne samo Srbije, nego i svuda u regionu, nema potrebe da mnogo koristi mozak. Ali to je state of mind – stanje uma nacije. Gde se servira se nešto što udara na niske strasti, što je po mom mišljenju đubre. Na sreću, eto, postoje ljudi koji se trude da bar malo edukuju tu omladinu, koja je prošle godine na Evergreen festivalu bila u većoj meri, nego ovi ljudi koji inače slušaju i koji vole evergreen i koji se sećaju svih tih starih nekih numera.
Evergreen je nešto što treba da se neguje, što ti donosi radost, nešto što ti donosi mir i nešto što je lepo prvenstveno – što ti gali dušu. Mnogo sam srećna što sam deo jednog ovakvog projekta koji organizuje Sneška i njena Impresija, pod dirigentskom palicom Vojkana Borisavljevića. Eto, nagradu za životno delo dobio je Bajaga, uz koga smo odrastali, i sada ta njegova muzika koja je nastala pre 20-30 godina može da se nazove evergreen.
Ja se iskreno nadam da će ostati nešto od muzike koja se trenutno sada radi, što u Srbiji, što u Makedoniji. Ima bar nas, šest do osam pevača, koji se bave lepom muzikom, pop muzikom, koja će ostati da za 20 godina kažeš: ovo je pravi evergreen. Mnogi muzikololozi tvrde da je recimo moj Stepski vuk sada evergreen, jer je nastala pre 19 godina. Isto je i sa Negativom, koji je nastao pre 17 godina. Tako da sam i ja evergreen – drago mi je (smeh).
Kada će Nišlije imati priliku da uživaju u solističkom koncertu, da li imate nešto u planu?
Tijana Dapčević: Apsolutno planiram solistički koncert, jer je sledeće godine 20 godina od kako sam na sceni. U planu je cela turneja. Nekoliko koncerata u većim gradovima Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Ja se iskreno nadam druženju sa Nišlijama, jer je Niš jedno magično mesto na jugu, koje je meni mnogo blisko jer sam ja sa juga. Tako da se baš radujem.
Publika uživa u Vašim singlovima, album se očekuje od 2010. godine. Da li planirate da uskoro izdate album?
Tijana Dapčević: Da ja dam obrazloženje zašto ne snimam album… Svedoci smo hiperpodukcije, znači muzike koja izlazi na tri dana. Ja ako snimim album, koji sama finansiram, pošto nemam izdavačku kuću, koja će da uloži u taj album. Ja nemam vremena da ispromovišem sve te pesme za to kratko vreme, jer će ljudi za godinu dana biti gladni i u fazonu: daj, hajde sada novi album. Pop muzika je skupa, a već smo rekli šta je sada popularno.
Ja neću da pravim kompromise, prvenstveno ne sa sobom, i da pravim neku muziku koja će kao da se dopadne širokim narodnim masama. Verovatno zato i trajem i verovatno sam još uvek tu negde iz tog razloga, jer nisam pravila kompromise pošto-poto. Nego radim muziku koja meni odgovara, prija i čini me radosnom, a samim tim i mojoj publici.
Koliko Vam smeta to što se danas svi nazivaju pevačima, pa čak i rijaliti zvezde?
Tijana Dapčević: Meni smeta ne kao pevaču, nego kao školovanom muzičaru. Prestala sam da obraćam pažnju zato što traju kao jogurt, na svu sreću, tri dana pa se zaborave. Tako da nemam neka preterana mišljenja vezana za rijaliti. Nažalost to je realnost. Ne gledam televizor pet godina, domaće programe takođe. Ne znam ko je tamo, a nije mi jasno ko se naziva pevačem i zašto.
Učestvovali ste na Eurosongu, a nedavno je Vaša sestra napravila istorijski uspeh na tom takmičenju. Koliko je scenski nastup uzeo primat nad pevanjem?
Tijana Dapčević: Nije to pevanje, nego pesma. Na Eurosongu uvek je najbitnija bila pesma, sada se sve dosta promenilo. Evrovizija je druga planeta na kojoj je sve dozvoljeno. Možeš da uspeš, ili samo ako imaš dobar koncert i pesmu, kao što je imala moja sestra, ili da ideš i napraviš cirkus od početka do kraja i tako te primete. Tamara je, na primer, ove godine otišla sa pesmom koja stvarno nosi neku divnu poruku: da treba da budeš ponosan na to kakav si, šta si, na sve oko sebe, sve što ti je blisko. Da budeš ponosan na sebe, svoje roditelje i svoje dete.
Svesni smo vremena u kome živimo, treba da budeš ponosan kako recimo premostiš sa 300 evra platom od prvog do petnaestog, odakle ti onih 500 plus (smeh) – nemaš pojma! Znači, treba biti ponosan i na to. Tamara je, zahvaljujući konceptu osmišljenom do najsitnijeg detalja, a sa mnogo malo para, napravila najbolji uspeh koji je ikada imala Makedonija na Eurosongu.
Koliko su taj novi sistem glasanja, pa i višedecenijska međusobna podela glasova, između pojedinih država, negativno uticali na popularnost festival?
Tijana Dapčević: To glasanje, taj televoting mi nikada nije bio jasan, zašto uopšte postoji? Takmiče se pesme i za to treba da postoji žiri koji će da ocenjuje. Ja kapiram da je Tamara pobedila, jer je bila prva od žirija… Tako da mi ti glasovi publike nikada nisu bili jasni niti će biti zauvek. Apsolutno su svi u fazonu: pokradena je. Što bih se složila u neku ruku, jer ništa od tih glasova nije transparentno. Znači, ti nemaš uvid ni u jednom trenutku, ko je, kada, i koliko glasao.
Naredne godine Vas čeka veliki jubilej – 20 godina od kako ste na sceni, osim turneje, koju ste malopre najavili, na koji još način planirate da ga obeležite?
Tijana Dapčević: Spremam knjigu. Već četiri godine je pišemo moja drugarica i ja. Ona ume sa rečima, a ja umem sa muzikom. Svaka priča, pošto je knjiga sa pričama, imaće svoju muziku. Tako da spremam knjigu i te velike koncerte u Beogradu, Nišu, Skoplju.
Poznato je da ste dobar džez muzičar. Da li, možda, planirate da izdate i jedan džez album u bliskoj budućnosti?
Tijana Dapčević: Ja sam najavila da 2022. godine idem u penziju i tada ću početi da pevam džez.