Stefan Krasić jedan je od retkih mladih reditelja u zemlji, u čijim filmovima se, kroz razne životne situacije, promovišu porodične vrednosti. Među njegovim delima je i dokumentarni film Ukras sveta, kao i igrani Po suncu hoda, a oba su osvojila nagrade na brojnim festivalima. Krasić je i osnivač nezavisne produkcije Prinčevi Patroni, koja je od 2009. godine iznedrila raznovrsna dela, poput reklama, TV serija, muzičkih spotova, skečeva…
Međutim, ono što Krasića drži u centru pažnje u poslednje vreme jeste njegov rad na dokumentarnom serijalu Istorija Niša, koji će biti prikazivan od 29. januara, svake srede, od 19 sati, na kanalu RTS 2. Krasić je, zajedno sa Bobanom Rajkovićem, bio zadužen za režiju i montažu. Upravo on, ovom prilikom, u ekskluzivnom intervjuu za Ananas Magazin, otkriva detalje o snimanju serijala Istorija Niša.
Kako se javila ideja za ovaj projekat?
Stefan Krasić: Po legendi, pre dvadesetak godina, seriju Istorija Niša sanjao je Dragan Gane Videnović, tada poznati i priznati voditelj TV5 televizije, a danas naš dragi producent. Tada sam ja kretao u školu i mrzeo preletanje aviona koji nas bombarduju, zbog toga što su nama, deci iz ulice, onemogućavala da igramo turnir u fudbalu i beležimo pobedničku istoriju našeg tima. Maštajući da se igram slobodno, nisam mogao da sanjam isto što i Gane, da ću dvadeset godina kasnije realizovati njegov san, a delimično i moj – da beležim pobedničku istoriju naših predaka.
Kakav je bio tvoj proces stvaranja?
Stefan Krasić: Bogu hvala na ljudima koji su se okupili oko ove ideje. Meni nije bilo potrebno da znam mnogo, čak se zbog toga nisam osećao loše, jer su mnoge informacije nove i za one vrsne poznavaoce istorije. Istoričar Milan Ranđelović pravio je neverovatno dobre paralele sa bližom istorijom i omogućio nam da vrlo lako razumemo neki istorijski period i priču koja stoji iza toga. Đakon Dalibor Midić, inače arhivar Eparhije niške, konstantno nam je pomagao sa nalaženjem nekih interesantnih podataka i fotografija, pa smo radeći na seriji došli do nekih novih ideja i planova.
Scenarista naše serije, pisac Dejan Stojiljković, ponekad je pesničkim ukrasima činio da mi se kadar javi na prvo čitanje teksta, što je veliko umeće koje ćemo negovati kod njega ubuduće. Naravno, moram da spomenem opet i producenta Dragana Videnovića koji je nekim čudom sve zanimljivosti imao umalom mozgu i vadio ih po potrebi, tako da su svi oni meni olakšali da se bavim najviše slikom i zvukom.
Da li se serija oslanja isključivo na istinite događaje ili postoje i oni delovi koji su plod mašte pisca?
Stefan Krasić: Serija je istorijska i dokumentarna, nema fikcije. Postoje samo neke pretpostavke u nedostatku tačnih podataka.
Kakav je bio rad sa svim ljudima koji su učestvovali u njenoj realizaciji?
Stefan Krasić: Izuzetno naporan… Svim tim ljudima. Moji zahtevi su bili veliki, verujem da nema onih kojima makar jednom nisam dojadio. Nadam se da će mi oprostiti, jer ovaj posao ne poznaje demokratiju, te tako nije moguće da se svačiji glas uvaži. Prilično sam se uverio da biti diktator i nije tako dobra stvar – korisno naravoučenije. Iskreno, često mi ne prija takva hijerarhija, ali to je deo naše profesije. Ne brinite se, neću ući u politiku.
Koji su najveći izazovi sa kojima si se susretao tokom rada na ovom projektu?
Stefan Krasić: To je svakako rad sa glumcem Tanasijem Uzunovićem. Iz velikog poštovanja prema njemu, imao sam strah kako ću zadržati hijerarhiju o kojoj je malopre bilo reči. Stvoriti autoritet prema čoveku koji ima toliko iskustva, dok s druge strane poznaje i mnogo više istorije, a i televizijskih serija od mene, bio je težak zadatak. Srećom po sve nas, moja diktatura je polako mekšala, a ja sam se pravio da je važno da se čuje svačiji glas, trudeći se da sačuvam tron.
Gde ste sve snimali i da li su vam naši sugrađani i sugrađanke izlazili u susret?
Stefan Krasić: Najviše u Tvrđavi. Bilo je trenutaka kada smo se toliko oslobodili da smo se ponašali kao da je Tvrđava naša. Naravno, lako je to kad smo imali policiju, te smo tako zaustavljali saobraćaj i pešake. Mislim da su nam svi izlazili u susret više nego uobičajeno, iako nisu znali o čemu se radi. Bilo je podrške sa svih strana, od važnih institucija sve do Nišlija koji se, interesantno, nijednom nisu žalili.
Opiši nam tvoj doživljaj serije. Koji je, po tvom mišljenju, njen cilj, osim edukativnog?
Stefan Krasić: Rečima nisam u stanju da opišem moj doživljaj serije, ali sam to uspeo montažom trejlera. Nisam siguran da će doživljaj gledalaca biti spektakularan kao i trejler, ali za mene je važno da budu emotivno povezani, ne samo kao lokal patriote, već kao rodoljubi, iskreni ljubitelji svih srpskih zemalja i gradova.
Koliko sezona planirate? Da li ćete možda snimiti i film?
Stefan Krasić: Za sada je u planu svakako još nekih desetak epizoda. Na sledećih pet se uveliko radi, nešto malo materijala za period oko Prvog svetskog rada je već snimljeno i pre epizoda iz perioda Turske okupacije. Najambicionziji deo je specijal epizoda o Konstantninu velikom, jer planiramo da idemo u Tursku (Istanbul i Izmit), Italiju (Milano i Rim), Nemačku (Trir), i Englesku (Jork).
Uz pomoć onih koji su se već ponudili da pomognu, uveren sam da taj san nećemo morati da sanjamo dvadeset godina, kao Gane za ovu seriju. Daće Bog da kroz par godina možemo da obradujemo ljude sa tom pričom, pa zašto da ne, možda to i bude dokumentarni film.
Dokumentarni serijal Istorija Niša kroz ekranizaciju bogate istorije našeg grada, omogućeno svima da se upoznaju sa svim čarima koji grad na Nišavi nosi već vekovima. Serija je rađena u niškoj produkciji, sa autorima koji su iz ovog grada. Naratori serije su rođeni Nišlija – glumac Tanasije Uzunović, čija je porodica ostavila trag u niškoj istoriji, i Svetozar Cvetković. Scenarista je poznati niški književnik Dejan Stojiljković, a seriju su producirali Dragan Videnović i Miodrag Stojadinović.