Film Kralj Petar I prikazan je tokom druge festivalske večeri ovogodišnjih Filmskih susreta i izazvao snažne emocije kod publike. U ovom filmu, Radomir Vujović tumači lik Živote, srpskog seljaka i vojnika. Razgovarali smo sa njim o tome kako je on doživeo film, svoju ulogu, kako je proteklo snimanje, kakve stavove ima o položaju glumaca u našoj zemlji, šta bi sve mladi ljudi trebalo da primenjuju…
Gde ste pronalazili inspiraciju za tumačenje lika Živote?
Radovan Vujović: Inspiraciju za ulogu, crpeo sam od svih ljudi koje sam u svom detinjstvu, u Užicu, u malim sredinama, upoznao. To je srpski seljak, ja sam iz Užica, ja sam na neki način srpski seljak. Negde to svako od nas, na neki način, nosi u sebi. Meni je stvarno bilo veliko zadovoljstvo da igram taj lik i kasnije, kada smo završili snimanje, bilo mi je žao što to nije neka serija, jer je to nešto što je meni, i svima nama, nekako blisko.
Taj čovek, koji je onako malo ciničan i duhovit, ume da se zabavi i u najvećoj poteškoći i u najvećim mukama da ostane vedar, izdržljiv, a opet negde odan i požrtvovan. To su stvarno pravi junaci! Taj naš narod toga vremena, ljudi koji su se žrtvovali, koji su u milionima poginuli za svoju zemlju i obezbedili nam ovo što mi sada imamo.
Kakav je Vaš doživljaj filma i koju poruku nosi?
Radovan Vujović: Ovakvi filmovi vraćaju nam naš pravi identitet. Kroz njih mi, kao narod, možemo da vidimo ko smo bili, šta smo bili, šta smo postigli, šta smo istrpeli, kakva smo sve junačka i hrabra dela postigli i negde da se prisetimo da je to naše nasleđe.
U poslednje vreme, čini mi se da smo u tom smislu malo rastrzani na nekoliko strana, tu smo negde na pragu Evrope, a opet ne znamo da li smo zapad ili smo istok ili šta smo, ko smo?! Da li želimo da budemo Evropa ili želimo da zadržimo nešto svoje, autentično?
Mislim da smo u tom smislu identitet naš nekako pogubli. To ja bar lično osećam. Vidi se i u filmovima, i u delima, nema više tih narodskih likova, autentičnih karaktera, koji su ranije bili u filmovima, koje smo svi mogli da prepoznamo i da se poistovetimo sa njima.
Zato su nam ti filmovi bili dragi! Iz tog razloga mislim da je ovaj film bitan i nadam se da će biti još takvih filmova, koji će nas podsetiti na blistave trenutke u našoj istoriji, kojih je zaista bilo. Kao i to da postoji mnogo stvari na koje mi, kao narod, treba da budemo ponosni i odakle možemo da crpemo snagu za sadašnji trenutak i za budući.
Koje je Vaše mišljenje o stanju kulture u Srbiji, položaju glumaca i Vaše profesije?
Radovan Vujović: Iskreno moram da kažem, kako je bilo kada sam počinjao i imao 23, 24 godina, sada je neuporedivo bolja situacija. Radi se mnogo veći broj filmova, serija, i to na mnogo višem nivou, mnogo veći broj glumaca ima posla. Ako pogledate sada, mislim da je televizijski program u poslednjih par godina jako napredovao, da smo se odvojili od tih nekih socijalnih retro serija, o porodici koja je u problemu zbog nemaštine, nego da su tu sad serije kao što su Senke nad Balkanom, Koreni, Ubice mog oca, Državni službenik…
Sad imamo razne žanrove, tematike i mislim da je situacija mnogo bolja nego što je bila. Naravno da postoji prostora da to bude još bolje, da se rade još bolji projekti, scenariji, filmovi i serije, ali stvarno, ako ćemo iskreno, moram da priznam da kada sam ja počinjao bilo je mnogo, mnogo teže nego sada.
Kako Vi punite baterije mimo filmova i pozorišta?
Radovan Vujović: Moj posao je takav da čovek sebi može da planira vreme i da odvoji uvek slobodno vreme, ako to želi, a ja oduvek, čim mogu da uhvatim krivinu i da ne radim, ja odmah ne radim, tako da pokušavam da održim te baterije na nekom optimalnom nivou. Vežbam mislim da je to deo mog posla, kao i svako drugi, par puta nedeljno čisto da bih imao snage za sve što me čeka.
Ispričajte nam neku anegdotu sa snimanja.
Radovan Vujović: Uh, to snimanje je bilo jako dugo, neverovatno i haotično da tu ima mnogo mnogo anegdota, ali je to uvek nezahvalno prisetiti se jedne. Teško je, ne mogu da se setim sada neke komične situacije. Ali samo zamislite snimanje u kome za svaki kadar morate da pomerite 300 ljudi, 10 konja sa kolima i volovima i da ih namestite na početak… To je stvarno kao da ste u centru nekog uragana!
Bilo Vam je zabavno na snimanju?
Radovan Vujović: Sve samo nije dosadno, čovek se u tom trenutku muči, bude mu teško i proklinje sebe što to radi, ali kad vreme prođe, drago mu je što je bio deo tog iskustva. I mislim da bih ja uvek izabrao da radim tako nešto naporno, ali opet zanimljivo, neizvesno, nego da je to neki posao gde je svaki dan ista priča u toploj kancelariji.
Šta biste poručili mladim ljudima, koji će nas čitati?
Radovan Vujović: Da budu pametni, da misle svojom glavom, da ne gledaju katastrofalan program, rijaliti i slično. Da se informišu na pravi način i da gledaju u budućnost, da ne daju da im neko uđe u glavu i da im govori šta treba da rade.