Mnogi ljudi, bez obzira na pol i uzrast, u nekom dobu svog života dožive emocionalni krah i upadnu u depresiju, koja može da potraje duži vremenski period. U nastavku ćemo objasniti šta je tačno depresija, koji su njeni simptomi i vrste, kao i kako se ovaj poremećaj raspoloženja leči.
Raspoloženje je blaga i dugotrajna, ali slaba emocionalna pobuđenost koja je karakteristična za svaku osobu. To je trajno osećanje koje utiče na celokupne psihičke funkcije, na našu percepciju, pažnju, pamćenje, mišljenje, svest. Depresija je vrsta poremećaja raspoloženja, koje karakteriše žalost, odnosno tugovanje, patološkog karaktera, koje nije izazvano nekim povodom u okolini ili je nesrazmerno postojećem povodu.
Za osobu koja ne pati od depresije, kada je tužna, uvek postoji razlog. To može biti bolest ili gubitak bliske osobe, loša ekonomska situacija, gubitak posla, razvod, ali i puno manjih, svakodnevnih, rešivih stvari.
Po čemu se tužno raspoloženje razlikuje od depresije?
Razlikuje se po intenzitetu, dužini trajanja i nemogućnosti kontrole raspoloženja od strane depresivne osobe. Depresivna osoba oseća tugu ogromnog intenziteta koja može trajati danima, nedeljama, a ako se ne tretira od strane stručnjaka, i mnogo duže. Osoba nije u stanju da je kontroliše, da samoj sebi objasni da nema razloga da bude tužna i da tek tako problem nestane.
Simptomi depresije
Pored osećanja tuge, depresiju prati osećanje krivice, bespomoćnosti, ravnodušnosti, razočaranje u sebe i druge, gubitak životne radosti, a ponekad i pojačana napetost, nemir i razdražljivost. Simptomi depresije mogu biti i promene u mišljenju (teškoće u koncentraciji, neodlučnost, ponavljajuće misli o smrti ili samoubistvu, preterano razmišljanje o sopstvenim greškama i/ili manama), fizičke smetnje (glavobolja, bolovi u mišićima, zamor, srčane i stomačne smetnje, gubitak apetita i težine, nesanica), kao i promene u ponašanju (povlačenje iz društvenih i radnih aktivnosti, smanjena briga o sebi i ličnoj higijeni, smanjenje fizičkih aktivnosti, zanemarivanje obaveza, povećana upotreba alkohola).
Depresija nikad nema jedan uzrok. Poput većine psihičkih bolesti, ona je rezultat delovanja većeg broja faktora koji se mogu podeliti na one koje dolaze iz same osobe (nasledna predispozicija, hormoni) i na one koji su pod uticajem spoljašnje sredine (porodica, radno okruženje, šira društvena zajednica). Bez interakcije većeg broja činilaca nema ni depresije.
Vrste depresije
Postoji više vrsta depresija poput sezonske depresije (za nju je karakteristično da se javlja u zimskom periodu), posleporođajne, atipične (karakteriše se pojačanim apetitom, produženim spavanjem), distimije (koja je češća kod žena i tipična je za treću deceniju života), depresije sa psihotičnim karakteristikama (prisustvo sumanutih ideja i halucinacija) i mnoge druge.
Lečenje depresije
Medicinsko lečenje depresije podrazumeva primenu lekova (farmakoterapiju) i psihoterapijskih procedura. Od različitih psihoterapija, u poslednje vreme je omiljena kognitivna terapija koja je svoju efikasnost potvrdila istraživanjima i u praksi. Terapija se zasniva na kognitivnoj teoriji koja kaže da za razliku od ostalih ljudi, depresivni se lakše sećaju loših i neprijatnih stvari iz prošlosti, zaboravljajući pritom pozitivne aspekte prethodnih iskustava.
Depresivna osoba negativno doživljava sebe, svet oko sebe, a i anticipacija budućnosti je takođe negativna. Terapija ima za cilj da osoba postane svesna svog pogleda na sebe i druge, da time utiče i nauči da kontroliše svoje misli, jer upravo to dovodi do promene u emocijama, a kasnije i u ponašanju.
Međutim, kako se psihoterapija uglavnom radi u privatnoj praksi, osobe se, u našoj zemlji, najčešće javljaju državnim zdravstvenim ustanovama gde se, u većini slučajeva, primenjuje lečenje lekovima, socioterapija i suportativni pristup (uteha, hrabrenje, objašnjavanje).