Poznati rok bend Kanda Kodža i Nebojša održao je sinoć na prepunom amfiteatru, na nišavskom keju, akustični koncert, u okviru turneje Srbija Rocks festivala. U nastavku pročitajte intervju sa gitaristom KKN-a Nenadom Pejovićem, koji je, za Ananas Magazin, govorio o akustičnim svirkama, pesama sa početka karijere i novom materijalu, rokenrolu, saradnji sa Hornsman Coyote-om, ali i savetima za uspeh u životu.
Kakvi su Vaši utisci nakon večerašnjeg koncerta?
Nenad Pejović: Odlično smo se proveli, skoro kao i svaki put. Dugo dolazimo u Niš ali prvi put smo svirali ovde, na vodi.
Da li više uživate kada imate akustičnu ili električnu svirku?
Nenad Pejović: Više nam odgovara električna, jer još otkako smo bili klinci, uvek smo svirali električno, ali muzika se pravi na akustičnoj gitari, mada ponekad i na električnoj. Generalno smo navikli na električnu svirku, međutim već nekoliko godina unazad radimo s akustarama i sve se bolje osećamo, a i drago mi je što vidim da je i publici bilo super.
Kanda Kodža i Nebojša postoji već 26 godina. Koliko se promenilo vaše doživljavanje pesama koje su nastale sa početka karijere a izvodite ih i danas?
Nenad Pejović: Ja nisam bio u toj najranijoj fazi, odnosno bio sam prisutan ali kao ortak. Na jedan način se izgubi onaj podsticaj koji je postojao onda kada si napravio pesmu… Kad si u dvadesetima na jedan način doživljavaš sve oko sebe, u tridesetim je drugačije, u četrdesetim takođe. Menjaju se ciljevi za sve, ali ono zbog čega smo mi ovde je muzika. Ta muzika je dobro bila napravljena i u tim najranijim pesmama a dobro je napravljena i sada, i zato imaš čega da se držiš.
Vaš bend je večeras nastupio u sklopu Srbija Rocks festivala zato što promoviše rok i rokenrol, koji su u našoj zemlji, a pogotovu ovde na jugu, dosta zapostavljeni. Koliko je ovakva akcija značajna na našoj muzičkoj sceni?
Nenad Pejović: Neophodna je da bi ljudi živnuli i skapirali da ono što se potura kao mejnstrim zapravo nije mejnstrim već alternativa, i da smo mi mejnstrim. To toliko dugo traje i zato i jeste mejnstrim, a ono drugo je alternativa. Sad je samo pitanje na šta se gleda kada se govori o mejnstrimu i alternativi. Kada bi se svi probudili i shvatili koji je to cilj, sistem vrednosti i sve ono što odavno ne postoji niti ikog zanima, niti više niko nema ni potrebe da definiše bilo kakav reper u odnosu na koji usmeravaš stvarnost, život i svet oko sebe, onda ćemo znati šta je alternativa a šta mejnstrim. Ne bih da se gubim u širini – ono što hoću da kažem je da je svaka prilika gde možeš da se sretneš sa ljudima, da sviraš i da njima bude dobro, a onda i tebi zbog tog fidbeka, jeste super prilika i kao takva je neophodna.
Više vaših pesama su na neki način politički ili socijalno angažovane, ali nemate nijednu direktnu, pravu ljubavnu pesmu. Da li je to stav benda, kog se čvrsto držite, ili publika može u budućnosti da očekuje i tako nešto od KKN-a?
Nenad Pejović: Ja mislim da su sve pesme ljubavne na neki način, čak i one koje se bave politički angažovanim temama – i one imaju ljubav. I zapravo, kada se već baviš tom tematikom u nekoj pesmi, primećuješ šta se događa, ali koliko god zvučao neljubavno ili mračno, sneveseljeno, tužno, opet možeš da nađeš neku radost i tu je ta ljubav! Mi na svakom albumu, koliko god on bio mračan jer odražava neki trenutak u stvarnosti u kojoj živimo, uvek pronađemo neku radost i ljubav, koja jedina na kraju ostane od sveg ovog što nas okružuje.
Marta ove godine ste izdali album Uživo! sa live snimcima. Da li spremate novi studijski album?
Nenad Pejović: Da, spremamo. Evo, večeras smo neočekivano odsvirali par novih stvari, pošto ih nikad nismo vežbali ovako na akustarama i onda je bilo spontano. Imamo dosta snimaka i manje-više je to sve završeno, ali ima još dosta posla. Za sada imamo nekih desetak pesama, koje ćemo da izdajemo singl po singl.
Da li će možda taj novi materijal sadržati neku vrstu lajt motiva, kao što je to bila „noć“ na vašem prethodnom albumu Volja za noć?
Nenad Pejović: Još to sve nije gotova stvar, ali ukazaće se sigurno. Da ne jurimo sad „pred rudu“, jer ima još dosta posla, ali uvek ima lajt motiva.
Imate dugogodišnju saradnju sa Hornsman Coyote-om i na Arsenal Festu ste novu zajedničku pesmu. Da li će, možda, neka od njih biti objavljena u okviru vašeg novog materijala?
Nenad Pejović: Mi i Coyote se znamo dugo, praktično smo generacija i na neki način smo iz iste saksije izrasli. Iste smo biljke, ista interesovanja. On je više furao HC u nekom trenutku, dok smo mi svirali nešto drugo, ali to je ta ekipa. Mi smo dosta putovali i svirali sa njim, još pre 7-8 godina. Sad smo napravili jednu novu stvar, koju smo izveli baš na Arsenalu, i to nam je novina u druženju s njim. Planovi za budućnost sa Coyote-om sigurno postoje i desiće se pre ili kasnije.
Šta biste poručili mladim muzičarima koji tek ulaze u svet rokenrola?
Nenad Pejović: Formula za uspeh ne postoji. Konstatacija u celoj priči je da pravila nema. Nikad ne znaš šta može da se desi, kad možeš da staneš ili da li ćeš da nastaviš. Ali neophodno je da svako radi na sebi. Ako ih interesuje to, onda nek razvijaju to što imaju. Neka nikada ne budu zadovoljni sobom i da uvek budu nemilosrdni prema sebi. Ja ni sad nemam o sebi kao muzičaru Bog zna kakvo mišljenje. Takva vrsta samokritike je važna.
Čak i kada misliš da si sve iscrpeo, tek onda treba dodatno da radiš na sebi. Kada dostigneš neki nivo i održavaš ga, to je zapravo stagnacija. Moraš stalno da napreduješ, džinovski i neprestano, a to dolazi od te samokritike koju moraš da neguješ u sebi. To se odnosi na bilo šta što radiš, a naravno i na muziku. Uvek gledaj svoje slabe tačke i trudi se da ih neutrališeš što je više moguće.