Tokom života, svaka osoba je formalno ili neformalno deo različitih grupa, koje se formiraju oko neke zajedničke karakteristike ili nekog zajedničkog cilja. Nije neuobičajeno da osoba favorizuje svoju grupu. Ali šta se dešava kada ona ima negativne stavove o drugima samo na osnovu njihove pripadnosti drugoj grupi?
Stereotipi su uverenja, najčešće negativna, koja se zasnivaju na pretpostavci da pripadnici druge grupe imaju određene osobine koje su samo njima svojstvene i po kojima se razlikuju od drugih. Mogu da imaju podršku u realnosti, ali je češće slučaj da osoba i ne poznaje nekog a unapred donosi zaključke o njemu i to prenosi, generalizuje, na grupu kojoj pripada. Tako je kod nas ustaljeno da se o Britancima govori kako su hladni i proračunati, ili da su ljudi koji nose naočare veoma pametni.
Sa druge strane, predrasude predstavljaju određena osećanja prema drugima, samo na osnovu njihove pripadnosti nekoj grupi. Predrasude često proističu iz određenih stereotipa – na primer, neko je uveren da su svi lekari pametni i dobri (pozitivan stereotip), pa ima predrasude prema njima koje se manifestuju kao osećanje strahopoštovanja i ponosa.
Ponekad, ljudi reaguju na osnovu stereotipa i predrasuda koje imaju prema nekoj grupi i ovo ponašanje je poznato kao diskriminacija. Dešava se da ljudi usled negativnih stereotipa i predrasuda o, recimo, određenoj etničkoj grupi, ignorišu pojedince iz te grupe ili ih, još gore, ismevaju i povređuju. Ovde je bitno naglasiti da stereotipi, predrasude i diskriminacija iako su često negativna, mogu da budu i pozitivna uverenja, osećanja i ponašanja. Ali se kao pozitivni najčešće iskazuju prema osobama iz sopstvene grupe.
Vrste stereotipa, predrasuda i diskriminacije
Najpoznatije vrste stereotipa, predrasuda i diskriminacije svakako jesu rasizam, seksizam, ageizam i homofobija.
Rasizam predstavlja pogrešno negativno mišljenje, osećanje i ponašanje prema ljudima druge rase, a seksizam prema ljudima drugog ili čak svog pola. Primer rasizma – Afroamerikanci imaju niži status od drugih Amerikanaca, samo zbog boje kože. Seksizam može da prođe neopažen u našoj kulturi koja još uvek neguje patrijarhalnu porodicu, te se manja plata žena ili veće poštovanje muškarca ne opaža kao problem koji jeste.
Ejdžizam (engl. ageism) je stereotip, predrasuda i diskriminacija ljudi na osnovu njihovih godina. Tako kod nas stariji ljudi (posle 40-50. godine) teže nalaze posao jer se smatraju „starim“, „slabim“, „nekompetentnim“. Sa druge strane, ejdžizam može biti upućen i na mlade ljude, koje stariji posmatraju kao „lenjivce“ i „neradnike“.
Homofobija je postojanje negativnih mišljenja, osećanja i ponašanja, koja često nemaju argumente u realnosti, na osnovu nečije seksualne orjentacije. Tako se osobe homoseksualne orjentacije smatraju „nečistim“, „groznim“, te izazivaju osećanje gađenja i mržnje, da bi došlo čak do agresivnog akta nad njima (najrazličitiji vidovi zlostavljanja).
Zašto ovi fenomeni postoje?
Stereotipi, predrasude i diskriminacija postoje jer predstavljaju želju ljudi da sve svrstaju u određene kategorije i da život posmatraju „crno-belo“, što se ne poklapa sa realnošću. Svakako ne treba zaboraviti da su se često koristili kao uzroci za ljudske konflikte i opravdanja za najgora ljudska ponašanja – rat i genocid. Ali, imaju i svoju pozitivnu svrhu, a to je oprez pri upoznavanju stranaca (osoba van svoje grupe), suđenje o nekome unapred kako bi pojedinac bio spreman da reaguje na ponašanje stranca, jer nema dovoljno informacija o njemu, nepoznat mu je.
Stereotipi, predrasude i diskriminacija opstaju u društvu zbog socijalnog učenja i konformizma. Ovi fenomeni nisu urođeni, već naprotiv – uče se od rođenja od roditelja, šire porodice, kasnije od prijatelja, učitelja, nastavnika, putem medija i socijalnih mreža. Ako su određene vrste predrasuda i diskriminacije prihvaćeni od strane društva, postoji veliki socijalni pritisak da se osoba konformiše grupi i da ih uzima zdravo za gotovo. Kao što je pomenuto, to je slučaj u našoj kulturi sa seksizmom.
Kako ih prevazići?
Veoma teško ih je prevazići, pogotovo što skoro uvek postoji socijalni pritisak pripadnika sopstvene grupe da se održe, kao što je objašnjeno. Međutim, nije nemoguće. Jedan od načina je informisanje, odnosno traženje realnih – objektivnih argumenata, dokaza da podrže određeni stav. Drugi način je razumevanje međusobnih razlika i njihovo prihvatanje, negovanje empatije. Ovo se najbolje postiže direktnim izlaganjem grupi prema kojoj postoje predrasude. Brojni su primeri prijateljstava koja gledaju dalje od rase, pola, starosti, seksualne orjentacije, socio-ekonomskog statusa.