Coronavirus. CoVid19. Korona virus. Kovid. Neki su od najčešće pretraživanih pojmova na internetu ove godine. Virus koji je podelio svet na zabrinute i one koji ne veruju u postojanje problema. Kojoj god grupi da pripadate, ogromna je verovatnoća da ste makar jednom otišli na Google i pokušali da saznate nešto više o ovoj pošasti koja je početkom godine unela nemir u živote svih ljudi.
U nastavku ćemo vam pomoći da naučite kako da proverite informacije na internetu, vezane za kovid19, ali i sve ostalo.
Na internetu kruže brojne vesti. Razni sajtovi, blogovi, YouTube kanali i društvene mreže nude pregršt informacija o nastanku virusa, ozbiljnosti situacije, simptomima. Iako veliki broj tih izvora na prvi pogled deluju pouzdano, istina je da je mnogo više netačnih informacija na koje možete da naiđete, i vrlo lako možete upasti u namernu ili nenamernu zamku. Ovo, naravno, ne važi samo za informacije o korona virusu, već se odnosi na svaku vest koju pročitate bilo gde.
Najpre je važno istaći da postoje tri vrste informacijskog poremećaja, o kojima dr Kler Vordl i Hosein Deraksan govore u svom radu, pod nazivom Informacijski poremećaj: Ka interdisciplinarnom okviru za istraživanje i kreiranje sektorske politike, u Izveštaju Saveta Evrope DGI(2017)09, objavljenom u septembru 2017. godine:
- Dezinformacije – neistinite i namerno smišljene informacije u cilju nanošenja štete osobi, društvenoj grupi, organizaciji ili državi.
- Netačne informacije – informacije koje su netačne, ali nisu stvorene u nameri da se nanese šteta.
- Zloćudne, zlonamerne, ili maligne informacije – informacije zasnovane na stvarnosti, ali se koriste u cilju nanošenja štete osobi, organizaciji ili državi.
U globalu, nije neohodno da znate koji je motiv autora vesti za kreiranje netačnog sadržaja, ali jeste bitno da to prepoznate. Otkako je krenula kovid pandemija, sigurno ste makar od jednog kontakta na društvenim mrežama dobili bar jedan link ka nekoj vesti ili video sadržaju u kom se govori o samom virusu ili/i raznim teorijama zavere, njihovom razotkrivanju, ili “pravoj istini”. Mi se nećemo baviti time, ali želimo da vam pomognemo da isfiltrirate informacije, stoga olakšate sebi život i osećate se bezbednije.
KO kreira vest?
Prvo što treba da uradite jeste da se zapitate KO kreira vest. Da li je to medij sa kredibilitetom, ili je u pitanju tabloid, ili pak, medij koji ste ovom prilikom prvi put videli.
Izvor i dokazi
Zatim razmislite o dokazima koje navode. Uvek imajte kritički odnos prema informacijama s interneta, a pogotovu ako se pozivaju na “anoniman” izvor informacije. Vi jednostavno ne možete da znate da li je ta informacija zaista tačna, ili je izmišljena, iskrivljena, i sa kojim ciljem, stoga uvek budite skeptični prema ovakvim vestima.
Ukoliko medij navodi konkretan izvor, na primer, ime i prezime sagovornika koji daje informacije – vrlo lako možete potražiti tu osobu na internetu, i pročitati više i donekle proceniti da li je ta osoba relevantan i stručan izvor. Imajte na umu još jednu jako bitnu stvar: nije svaka osoba sa diplomom zaista stručna u nekoj oblasti, niti je diploma garancija za tačnu informaciju. Konkretno, u slučaju kovid pandemije, internetom kruže brojne vesti kao i video klipovi u kojima određeni lekari, farmaceuti, i drugi medicinski radnici dele svoje mišljenje i “istinu” na osnovu struke.
Setite se da svi mi poznajemo barem jednu osobu koja ima diplomu i obavlja posao u struci bez da je zaista dobra u tome, bilo da je to lekar, advokat, nastavnik, ili ko god. Stoga, postavljajte pitanja, proveravajte, proveravajte, proveravajte.
Da li sigurno razumem sadržaj?
Postavite sebi ovo pitanje posebno ako slušate odnosno gledate video sadržaj koji je na stranom jeziku, sa ili bez prevoda. Ukoliko razumete taj jezik, onda bi trebalo da bude lako odgovoriti na ovo pitanje. Međutim, ako ne govorite jezik, već se jedino oslanjate na prevod, tu ne možete da budete sigurni da je prevod dobar, samim tim ni da li je informacija logična, a poruka detaljno prenesena do vas.
U takvoj situaciji je najbolje pitati nekog od svojih prijatelja, članova porodice, koji govore taj jezik, ili pak, prevodioca, da vam detaljno prevedu, odnosno potvrde da li je prevod sadržaja zaista tačan.
Proverite informaciju iz drugih izvora
Pretražite na internetu tu informaciju i vidite na koliko sajtova se pojavljuje. Proverite da li je tumačenje te informacije isto ili makar slično na različitim mestima. Idealno bi bilo da to uradite i na engleskom ili nekom drugom jeziku, te potražite i na stranim medijima i stručnim publikacijama, ako je moguće.
Šta ako smo sigurni da je informacija netačna, zloćudna, ili je dezinformacija?
Ukoliko ste zaista sigurni u netačnost informacije, uvek je možete prijaviti kao neprikladnu ili lažnu, na bilo kojoj platformi. Budite objektivni, proverite bilo šta više puta pre nego što u nešto poverujete ili ocenite kao netačno. Ako dođete do jasnog zaključka da je informacija koja se širi društvenim mrežama netačna, uvek je možete prijaviti online i potpuno besplatno određenoj platformi (i informacija će biti uklonjena sa te mreže ukoliko se vaša prijava, nakon provere, utvrdi tačnom), što bi svako od nas i trebalo da radi.
Bilo da spadate u grupu onih koji su zabrinuti zbog kovid pandemije ili ne verujete u istinitost postojanja virusa, apelujemo na sve čitaoce da zarad mentalnog zdravlja svih ljudi ne širite paniku (bilo koje vrste), deljenjem neproverenih informacija.
U stresnim situacijama potrebno je ostati pribran, poštovati i sebe i druge. Vodite računa o svom zdravlju, fizičkom i mentalnom, nosite masku, i perite ruke. Nije teško biti kolegijalan.