Poslednje večeri drugog Evergreen festivala održan je veliki simfo-rok koncert Bajage i Instruktora i orkestra Impresija, u prepunoj sali Doma Vojske. Niška publika imala je priliku da čuje brojne čuvene pesme ove grupe, ali u sasvim drugačijim aranžmanima, i ako je suditi po reakcijama prisutnih – svi su uživali.
Ovogodišnji Evergreen festival je, zbog najavljenih loših vremenskih uslova, premešten sa Letnje pozornice u Dom Vojske, te su zbog organičenog broja mesta, nažalost, mnogi građani i građanke ostali uskraćeni za ovaj veličanstveni kulturno-umetnički događaj. Ipak, oni koji su na vreme obezbedili sebi besplatnu ulaznicu definitivno će imati o čemu da pričaju, danima.
Prvo koncertno veče Evergreen festivala postavilo je izuzetno visoke standarde. Vrhunski vokali, kao što su Tijana Dapčević, Tanja Jovićević, Ramila Karaklajić, Goran Šepa (Gale Kerber), Željko Samardžić, i Željko Bebek, u pratnji veličanstvenog orkestra Impresija, priredili su koncert za pamćenje. Sinoć su publiku oduševili Bajaga i Instruktori, takođe, u pratnji Impresije.
Mišljenja o Bajagi su, čini se, oduvek podvojena. Neki obožavaju muziku ovog sastava, koji postoji na sceni već 35 godina, dok ga drugi baš i ne vole. Činjenica je da Bajaga jeste evergreen. Pomislite samo na njegove pesme Plavi safir, Tamara, Godine prolaze, ili Moji su drugovi, bez koje verovatno nijedno matursko veče nije proteklo u poslednjih 20 godina, a možda i duže.
Koncert je počeo baladama Zažmuri i Bilo bi lako, koje su zvučale zaista bajkovito. Zapravo, sve balade koje su izvedene sinoć (Ruski voz, Tamara, Od kad tebe volim, Tišina, Dobro jutro) zvučale su magično, zahvaljujući izvrsnim aranžmanima Vojkana Borisavljevića. Gudači i duvači orkestra Impresija podigli su Bajagine pesme na jedan potpuno novi nivo, što je publika još kako nagradila gromoglasnim aplauzima i horskim pevanjem.
Bajaga i Instruktori su bili vidno srećni na sceni. Čini se da je ipak najviše uživao gitarista Žika Milenković, koji je ujedno i odličan prateći vokal, kao i klavijaturista Saša Lokner, koji je sve vreme svirao i plesao. Bajaga je bio staložen, ali veseo, i nije mnogo pričao između pesama, kao što to znaju da rade neki pevači. Kompletan fokus koncerta bio je na muzici. Ovom prilikom, kako je i najavljeno, Bajaga i Instruktori dobili su nagradu Evergreen festivala.
Repertoar je bio prošaran baladama i nešto bržim numerama, kao što je čuvena pesma S druge strane jastuka. Za pesmu Buđenje ranog proleća Bajagi i Impresiji su se na bili pridružili sopran Katarina Simonović Ivanković i hor srednje muzičke škole Niš. Bila je to vrlo interesantna izvedba ove pesme, gde je apsolutno svaki instrument i vokal zablistao u punom sjaju.
Katarina naša, sopran, Impresija – fantastična, i naravno, moji verni Instruktori! Hvala vam, Niš! Hvala vam! Divno, divno, divno! – predstavio je Momčilo Bajagić Bajaga prusutne na sceni, nakon čega su se Impresija, hor i Katarina Simonović Ivanković se povukli sa scene i prepustili Bajagi i Instruktorima da narednih pola sata nastupe onako kako su navikli.
Usledili su gitarski rifovi, đuskanje, i uglavnom brže numere, poput Život je nekad siv, nekad žut, Lepa Janja, ribareva kći, Godine prolaze, Verujem ne verujem, i druge. Publika je bila na nogama, pevala uglas sa Bajagom i plesala. Nekako, gotovo stereotipno, i ovaj koncert je završen pesmom Moji su drugovi.
