Jugoslovenske pop-rok zvezde oduševile su Nišlije na prvoj koncertnoj večeri Evergreen festivala izvedbom najpopularnijih domaćih hitova. Sala Doma Vojske bila je premala da primi sve one koji su želeli da uživaju u divnoj muzici, te su mnogi ostali uskraćeni za to. Od najavljenih učesnika, prve večeri nije nastupio samo Dženan Lončarević.
Čarobno veče počelo je taktovima legendarne pesme Odiseja u izvedbi veličanstvenog orkestra Impresija, a pod dirigentskom palicom Vojkana Borisavljevića. Nedugo zatim na bini se pojavila Tanja Jovićević nekadašnja pevačica EKV-a i grupe Oktobar 1864. Pesmama Nađi me i Crni ples vratila nas je u 80 godine, a šlag na tortu bila je pesma Ima vremena za ljubav Lea Martina. Usledio je nastup Gorana Šepe Galeta iz grube Kerber, koga je publika dočekala ovacijama, a onda zajedno sa njim pevala hitove Hajde da se volimo, Bolje da sam druge ljubio i Između jave i sna.
Popularno makedonsko devojče Tijana Dapčević pesmom Daljine Maje Odžaklijevske mnogima je naterala suze na oči. No, zato ih je Negativom i numerom Glavo luda Zdravka Čolića podigla na noge.
Hvala Vam. Niška publika je divna uvek volim da se družim sa Vama. Pesma Daljine, je moja, volim je, ali je retko izvodim. Večeras sam je pevala jer mi je Vojkan dodelio, rekla je raspoložena Tijana Dapčević.
Između nastupa, zastupnica i osnivač orkestra Impresija (koji organizuje Evergreen festival) Snežana Jovanović uručila je dirigentu Vojkanu Borisavljeviću zahvalnicu za dugogodišnju saradnju.
Pevala je publika u nastavku zajedno i sa Željkom Samardžićem, koji je izveo pesme 9000 metara, Grlica i Sipajte mi još jedan viski. Nije propustio Samardžić priliku da pohvali kolege iz Niša:
Slušam malopre Galeta kako peva, kakvu energiju ima, kao da mu je 18 godina. Oduvek su talentovani muzičari poticali iz Niša. Čim čujete da nešto dolazi iz Niša znate da to ne može da bude loše – rekao je Samardžić i izazvao ovacije u publici.
Cesto cujem, cujem glas. Dodji, dodji ti uz nas Andjelina, Andjelina zovu me na rivu s njima… pevala je Radmila Karaklajić, prvi put te davne 1964. godine, a sinoć pred niškom publikom. Ljubitelji muzike gromoglasnim i dugim aplauzom pozdravili su najstariju učesnicu ovogodišnjeg Evergreen festivala. Pesmu Ako ljubavi nema posvetila je njenom izvođaču Đorđu Marjanoviću i prisetila se njihove saradnje. Od niške publike oprostila se pesmom Bokeljska noć kojom je trijumfovala na festivalu u Splitu (1966).
Šlag na torti bio je nastup nekadašnje zvezde Bijelog dugmeta Željka Bebeka, koga je na gitari pratio njegov šesnaestogodišnji sin Zvonimir. Pesme Sanjao sam noćas da te nema, Žuta ruža s dunava, Laku noć svirači nagoveštavale su kraj jedne divne evergreen večeri.
Drago mi je što sam pozvan i što sam ovde, ali ovo je samo početak. Nadam se da će ovo prerasti u tradiciju – rekao je Bebek.
Na kraju su se svi izvođači ponovo našli na bini, ustala je i publika, a mikrofon se našao u rukama Željka Samardžića koji je zapevao:
A sad adio, a sad adio i ko zna gde, i ko zna kad…