Dok mnogi i danas žale zbog raspada Jugoslavije, ima i onih koji misle da nikada nije trebalo da postoji. Mnogo je pozitivnih, ali i negativnih stvari ostalo iza nekada najmoćnije balkanske države. Ono dobro što je ostalo iza Juge sigurno je muzika koja je raj za uši. Čarobni vokali, divne pesme zauvek će živeti i slušati se širom regiona.
Prestavljamo vam deset pevača koji su obeležili jugoslovensku muzičku scenu. Neki od njih su nas nažalost napustili, dok većina i dalje nastupa i puni dvorane na prostorima nekadašnje države.
Kemal Monteno (Sarajevo, 17.9.1948–Zagreb, 21.1.2015.)
Tekstopisac, kompozitor, kantautor… Jugoslovenski slavuj, šansonjer italijanskog porekla. Njegova muzika, imala je poseban romantičarski izraz, pevao je sevdalinke sa mediteranskim šarmom italijanske kancone. Kemal Monteno je karijeru započeo na festivalu Vaš šlager sezone, a neke od njegovih najlepših pesama, poput Sarajevo, ljubavi moja i Zemljo moja, izvedene su upravo na ovom takmičenju. Učestvovao je i pobeđivao na mnogim festivalima. Sarađivao je sa mnogim umetnicima sa jugoslovenske scene poput Arsena Dedića, Olivera Dragojevića, Zdravka Čolića, Tome Zdravkovića. U duetima je zapevao sa Borisom Novkovićem, Majom Odžaklijavskom, Dušanom Svilarom. Iza sebe ima dvanaest studijskih albuma i pregršt hitova, a neki od njih su: Laž, Pesma zajubljenika, Napiši jednu ljubavnu, Dušo moja, Nije htjela…
Mišo Kovač
Hrvatski pevač karijeru je započeo na takmičenju mladih talenata, a slavu je sticao učešćima na prestižnim festivalima. Kao odskočna daska uzima se sarajevski festival Vaš šlager sezone (1969) na kome je pobedio sa numerom Više se nećeš vratiti. Posle toga nizali su se i festivali i pobede. Pored muzike oprobao se i na filmskom platnu u ostvarenju Poslijepodne jednog fazana, zajedno sa Radetom Šerbedžijom. Početkom dvehiljaditih godina, usled porodičnih problema, Mišo Kovač je rešio da se povuče sa muzičke scene i to je uradio nizom oproštajnih koncerata. Ipak, to nije bilo sve od Kovača koji se vratio na zadovoljstvo svih ljubitelja dobre muzike. Po nekim podacima, jedan je od najprodavanijih pevača u Hrvatskoj i regionu. Kako i ne bi bio sa pesmama kakve su Ostala si uvijek ista, Proplakaće zora, Odvest ću te na vjenčanje, Još i danas teku suze jedne žene.
Boba Stefanović (Beograd, 21.5.1946–9.2.2015)
Jedan je od najpoznatijih izvođača sa jugoslovenske pop scene koji je došao sa beogradskog asfalta. Bio je pevač i kompozitor. Od ranog detinjstva pokazivao je interesovanje za umetnost. Sam je učio da svira različite instrumente, čak je napisao i neke od svojih najlepših pesama. Sa svega 15. godina započeo je karijeru u bendu Zlatni dečaci davne 1962. godine. Mlađim generacijama najpoznatija je numera Čudna devojka koja je ponovo oduševila u filmu Lajanje na zvezde. Njegova karijera se može podeliti u šest faza, a u nekima je natupao u mešovitim grupama. Obriši suze draga, Kazu mi da još si uvek sama, Hiljadu mandolina, Vrati mi snove za dvoje samo su neke od pesama koje se i danas slušaju. Boba Stefanović je držao školu pevanja pop i rok muzike, a poslednje dane života proveo je slikajući. Dimlomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek Filmska i TV organizacija i apsolvirao na Likovnoj akademiji.
Miki Jevremović (Beograd, 27.3.194–13.1.2017.)
Još jedan Beograđanin obeležio je srpsku i jugoslovensku scenu. Kao i mnogi sa ove liste, slavu je stekao učešćima na različitim festivalima u regionu. Pesme Pijem i 18 žutih ruža vezuju se za početak njegove karijere, a onda su se ređali hitovi S kim si sada kada je tužno vreme, Ako jednom vidiš Mariju, Grkinja. Miki Jevremović bio je veoma popularan u Sovjetskom Savezu sedamdesetih godina prošlog veka. U Valjevu je 2012. godine predstavio foto-monografiju Pedeset godina sa vama. Pored muzike, bio je zaljubljenik u šah, učestvovao je na više turnira u zemlji i inostranstvu. Najveći uspeh mu je remi sa svetskim prvakom Anatolijem Karpovim.
Oliver Dragojević (Split 7.12.1947–29. 7. 2018.)
Sa samo pet godina svirao je usnu harmoniku i zabavljao decu iz svoje ulice. Tako je počela karijera jednog od najboljih sa ovih prostora. Oliver Dragojević je pohađao muzičku školu, gde je učio da svira gitaru, klavir i klarinet. Prvi nastupi bili su već na dečijim festivalima, a kasnije i na takmičenju pevača amatera. Zanat je pekao nastupajući po brojnim zapadnoevropskim klubovima. Kratkotrajno je nastupao sa Dubrovačkim trubadurima, a onda je krenula solo karijera koja će ostati ispisana zlatnim slovima. Nagrade i priznanja, pa ni hitovi ovog umetnika ne mogu se pobrojati. Kroz numere Cesarice, Molitva za Magdalenu, Bez tebe, Trag u beskraju, U ljubav vjere nemam, Stine, Tko sam ja da ti sudim, Kad mi dođeš ti, Oliver će večno živeti.
Leo Martin
Otpevao je: Odiseja, odiseja staza trnja ili staza orhideja. Odiseja, odiseja… život, to je samo nova odiseja.. i postao besmrtan. Miloš Jović, ili Leo Martin, brani čast umetnika sa juga. Krenuo je iz rodnog Blaca i čarobnim glasom očarao sve tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Ni on nije zaobilazio festivale koji su lanisirali mlade pevače. Sa bendom Ekspres osam je nastupao je u elitnim džez klubovima u Nemačkoj. Po povratku u Srbiju upoznao se za Vojkanom Borisavljevićem koji je komponovao njegove pesme. Hitovi Odiseja, Ja te volim, Reci mi šta je ljubav, Zbogom Kristina i dalje su na listama mnogih muzičkih radio i tv programa. Za potrebe serije Otpisani pevao je pesmu Sve naše mladosti, u TV drami Čep koji ne propušta vodu – numeru Rahela. Glumio je u filmu Bubašinter.Niška publika imala je priliku da ga čuje prošle godine, na prvom Evergreen festivalu.
Zdravko Čolić
Pusti pusti modu… Obrni-okreni, Zdravko Čolić je uvek u modi i decenijama unazad oduševljava svoje obožavaoce na gotovo svim kontinentima. Prvi javni nastup imao je sasvim slučajno (divne li slučajnosti) na takmičenju amatera gde je odmah osvojio srca publike i njihovu nagradu. Na početku je nasupao sa grupama Mladi i lijepi, Ambasadori, Novi Ambasadori i Korni grupa, a od 1972. započinje solo karijeru pesmom Sinoć nisi bila tu. Vrlo brzo postao je prva zvezda jugoslovenske muzičke scene, a sa svojim Lokicama, žario je i palio širom regiona, Evrope, pa i sveta. I dan danas za njegove koncerte traži se karta više, a dame Čolu upoređuju sa dobrim vinom. U periodu od 1975. do 2017. objavio je 15 studijskih albuma. Predstavljao je Jugoslaviju na Eurosongu 1973. godine sa numerom Gori vatra. Iz bogatog muzičkog opusa teško je izdvojiti neku pesmu. Ipak, od starih hitova Stanica podlugovi, Produži dalje, Ti si mi u krvi, Noć mi te duguje, April u Beogradu, Jedina, Jedna zima sa Kristinom, pa sve do onih novih – Tebe čuvam za kraj, Zar se nismo shvatili, Što ti dadoh, Ničeg nije bilo između nas – Čolić samo potvrđuje zbog čega toliko dugo traje.
Đorđe Marjanović
Mnogi mu dodeljuju epitet najveće zvezde jugoslovenske muzike, dok zaboravljalju epitet zvezde Sovjetskog Saveza, gde je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina bio veoma popularan. Važi za najboljeg pevača među farmaceutima, pošto je studirao i apsolvirao farmaciju. Posle prvog nastupa publika je tražila bis, što je bio dokaz da je zvezda rođena. Đorđe Majranović je bio prvi pevač pop muzike koji je pravio šou, nije samo stajao i pevao. On je plesao, klečao na kolenima, padao na bini, što je publika volela. Nagrade, priznanja i mnogobrojni festivali deo su i njegove karijere. Koliko je Đole bio voljen govori i činjenica da je još tada imao klubve obožavaoca. U Rusiji je dočekivan sa počastima, a dobio je i orden od predsednika SSSR Mihaila Gorbačova. Beleži uloge i u nekoliko filmova i televizijskih serija, gde uglavnom glumi sebe. Posle moždanog udara 1990. godine mogao je da govori otežano. Ipak na zahteh obožavaoca je na plejbek izvodio svoje hitove Zvižduk u osam, Romana, Nikad nije kasno. Oproštajni koncert održao je u Beogradu 2004. godine.
Dino Merlin
Idemo dalje sve do medalje, reče Dino u jednoj pesmi, a na osnovu dosadašnje karijere verujemo da je pošao po onu najsjajniju. Edin Dervišhalidović, odnosno Dino Merlin, jedan je od najpoznatijih umetnika sa prostora Bosne i Hercegovine, pevač, muzičar i tekstopisac. Pet albuma izdao je sa grupom Merlin gde je bio pevač i tekstopisac. Solo karijeru počinje 1991 godine i izdaje šest albuma. Tri puta predstavljao je Bosnu na pesmi Evrovizije, ali nisu izostali nastupi ni na ostalim festivalima širom starog kontinenta. Otkrit ću ti tajnu, Lažu me, Ako me ikada sretneš, Da je tuga snjeg, Da šutiš samo su neke od pesama koje su obeležile njegovu karijeru.
Đorđe Balašević
Kantautor, pesnik, pevač, glumac jednom rečju Đole. Neko ko u dva-tri, minuta može otpevati – izrecitovati život, izazvati emocije… Grupe Žetva i Rani mraz vezuju se za njegov početak, a onda je nastupila solo karijera koja je do sada rodila 14 albuma. Pored muzičke karijere, Đorđe Balašević se ostvario i kao glumac (film i serija Vojnici, Pop Ćira i pop Spira, Specijalna redakcija, Kao rani mraz). Publika širom regiona još uvek sa nestrpljenjem očekuje njegove nastupe gde će kako samo on ume otpevati pesme: Odlazi cirkus, D-mol, Naposletku, Ne lomite mi bagrenje, Provincijalka, Nedostaje mi naša ljubav, Ringišpil..