Wayne Escoffery je jedan od najpoznatijih džez saksofonista današnjice. Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima je i prestižni Gremmy. Sarađivao je sa raznim istaknutim džezerima, među kojima su Ron Carter, Ralph Peterson, Tom Harrell… Publika na Nišville Jazz festivalu u poslednjih sedam godina imala je priliku da ga uživo sluša tri puta, a ove godine je nastupio četvrti put, ali prvi sa svojim sastavom Black Art Jazz Collective, što smo iskoristili kao povod da započnemo razgovor.
Ovo je tvoj četvrti nastup na Nišville Jazz festivalu ali prvi sa sastavom Black Art Jazz Collective. Da li bi mogao da nam kažeš nešto o ovom all star bendu?
Wayne Escoffery: Oformio sam grupu 2013. godine i pozvao neke od svojih najbliskijih prijatelja Jeremyja Pelta i Johnathana Blakea i iskazao im potrebu da zajedno formiramo grupu, slaveći crnačku kulturu, slaveći korene džeza. Svi smo osetili istu potrebu i pozvali neke od najboljih muzičara koje poznajemo, kako bismo oformili kolektiv, što smo i uradili. Želimo da budemo uzor mladim muzičarima kao i mladim crncima i crnkinjama. Jedna od najboljih stvari u vezi ovog benda, po mom mišljenju, je to što jako ozbiljno shvatamo put kojim idemo, mislim da smo pozitivan primer i ponosan sam na nas u muzičkom ali i u ličnom smislu. Ponosan sam na to što predstavljamo. Ovo mi je jako bitna grupa i svaki put kad sviramo ljudima se sviđa i cene to što radimo, što me čini jako srećnim.
Kakva su tvoja dosadašnja iskustva sa Nišville Jazz festivalom?
Wayne Escoffery: Uvek sam se sjajno proveo! Ljudi su jako fini – ovde svaki put upoznam divne ljude. Ovo je neverovatan festival, jako je dobro organizovan. Verujem da iako je džez veoma ozbiljna i komplikovana muzika sa bogatom istorijom, takođe bi trebalo da bude zabavan, trebalo bi da bude muzika za mlade ljude. Jedan od razloga zbog čega volim Nišville je upravo taj što publiku čine mladi ljudi koji zaista cene džez i to je jedinstveno. Mislim da je važno održavati džez živim. Jako sam srećan što sam ovde i što vidim neke mlade ljude koji uživaju u muzici i entuzijastični su – to je stvarno lepo!
Da li možemo da porazgovaramo o tvojoj deset godina dugoj saradnji sa Tomom Harrellom? Koliko je to bilo važno za tebe?
Wayne Escoffery: Bilo je jako važno za moju karijeru ali i za moj muzički razvoj. Vreme provedeno s njim, na više načina, doživljavam kao muzičke postdiplomske studije. On nastavlja da utiče na mene – njegove kompozicije, muzičke sposobnosti i sve što je uradio. Zaista cenim to vreme sa njim. Mi smo još uvek prijatelji, i dalje razgovaramo… Baš sam pre par nedelja pričao sa njim. Imao sam sreće da proživim to iskustvo.
Da li si i dalje prijatelj sa Ugonnaom Okegwom iz kvinteta Toma Harrella?
Wayne Escoffery: Naravno! Ugonna i ja smo jako dobri prijatelji, veoma bliski. I dalje se družim sa svima iz tog benda – Johnathan (Blake), Danny Grissett… Xavier (Davis) će se zapravo pridružiti drugom bendu sutra a Danny Grissett će se pridružiti Black Art Jazz Collectiveu za do kraja turneje. Prema tome, da, veoma smo bliski.
Koliko ti je bilo teško da postaneš priznat i cenjen muzičar kakav si danas?
Wayne Escoffery: To je teško u bilo kojoj sferi umetnosti. Teško je za vizualnog umetnika, muzičkog performera… To je zaista naporan posao, ali ja sam oduvek bio vredan radnik i fokusirao se isključivo na muziku. Bilo je dosta uspona i padova, i oni se i dalje događaju. I dalje postoje trenuci kada imam male neuspehe ali jako je bitno učiti iz svojih neuspeha i grešaka i napredovati. Moram da spomenem da ono što mi ljudi uvek kažu, svaki put kad me čuju, jeste da sam napredovao, da sam svakog puta sve bolji. I to je moj cilj. Ne da budem poznat, ništa drugo sem da budem sjajan muzičar. Zato se uvek trudim da budem bolji i da učim od ljudi kojim sam okružen, kao i iz svojih grešaka.
Da li imaš neostvarenu želju da sarađuješ sa nekim muzičarem?
Wayne Escoffery: Hmm… Pa, da, zbog toga što želim da sviram sa svima! Želim da sarađujem sa svakim muzičarem na svetu, zaista bih to voleo. Moj cilj je da budem ultimativni sidemen (muzičar koji je podrška u bendu, prateći muzičar) zato stvarno želim da imam to iskustvo da sviram u što je više bendova moguće.
Da li se kaješ zbog nečega u svojoj karijeri?
Wayne Escoffery: U mojoj karijeri? Ne.
Koji savet bi dao mladim muzičarima čije su karijere tek u začetku?
Wayne Escoffery: Pa, mislim da slava i promovisanje jako lako mogu da te povuku, posebno ovih dana uz društvene mreže i slične stvari. Ali, iako je to bitan deo industrije, mislim da je najvažnije da se mladi ljudi fokusiraju na muziku i na složenost umetničke forme. Kao što sam jednom rekao – ako se pobrineš za muziku, muzika će se pobrinuti za tebe. Prema tome, ukoliko se fokusiraš i jednostavno težiš da budeš najbolji muzičar što možeš i pritom ne brineš o slavi ili popularnosti, sve će doći na svoje.