U niškom klubu Feedback sinoć je nakon nešto više od dve godine nastupio beogradski bend Repetitor. Osim karakterističnog zvuka i „titule“ najpoznatijeg benda „nove srpske scene“, ono što izdvaja ovaj bend od ostalih je „kičma“ benda – ritam sekcija – koju čine basistkinja Ana-Marija Čupin i bubnjarka Milena Milutinović.
Za početak potrebno je reći – Repetitor pripada onim bendovima koje ili obožavate ili ne možete da ih podnesete. Specifičnost muzike, sama energija koju bend daje publici na bini je nešto posebno. Naravno, nije nikakav (kvazi)elitizam u pitanju. Naprotiv, Repetitor je „bučan“ u svakom pogledu, a ovakva „buka“ ne prija svima.
Nažalost, za sve ove godine imaju svega tri albuma, ali koncertna aktivnost širom regiona, Evopre i sveta (prošle godine su bili u Kini) uslovila je manji kvantitet, ali kvalitet je neosporan. Njihov debi, Sve što vidim je prvi put, iz 2008. godine, jedan je od najupešnijih albuma koji je uzdrmao srpsku rok scenu. I ostala dva, Dobrodošli na okean (2012) i Gde ćeš (2016) ostavili su dubok trag.
Otvarajući nastup pesmom U beskraj publiku su podsetili da nije ovo svirka za njihanje, stajanje i pasivno učešće na svirci.
Nešto više od sat vremena publika u klubu nije stala – bilo da je u pitanju skakanje i šutke koje su neizbežne, bilo da je u pitanju poruka neke od laganijih pesama. Ni sam bend se nije štedeo što se tiče skakanja, a gitarsita Boris Vlastelica je u svom već poznatom fazonu skakao po bini, i u par maha je bilo upitno da li je previše mala klupska bina za ovaj trojac.
Ono što je sinoć bilo primetno je da je prosek godina posetilaca bio oko 30 jer je bilo dosta i tinejdžera, ali i „zrelijih“ ljudi. Svi oni su bili željni žestokog nastupa, tekstova koji teraju na razmišljanje i energije koja ovom triju ne manjka.
U jednom trenutku, Boris je između pesama rekao da je Feedback njihova druga kuća. Verovatno je to bio i razlog, jer se osećaju kao kod kuće, da ne silaze s bine i nastave svirku energičnim bisom za kraj večeri.
Foto: Ivan Dinić
