Stefan M. Mladenović: Kada verujete u ideju, ne postoji ništa što joj može stati na put! – Ananas Magazin `
KULTURA Stefan M. Mladenović: Kada verujete u ideju, ne postoji ništa što joj može stati na put!

Stefan M. Mladenović: Kada verujete u ideju, ne postoji ništa što joj može stati na put!

Autor prvog kratkometražnog filma na španskom jeziku koji je snimljen u Srbiji od strane srpskog glumca je Nišlija Stefan M. Mladenović. Njegov film „Quiero decirte“ je već privukao ogromnu pažnju javnosti, kako zbog svoje tematike, tako i zbog činjenice da će predstavljati našu zemlju u najbolje svetlu na brojnim filmskim festivalima. Stefan M. Mladenović, za Ananas Magazin, govori o svom filmu, ljubavi prema španskom jeziku, želji da pomogne drugima, glumačkim iskustvima, planovima za budućnost, kao i mnogim drugim temama.

Kakav je osećaj biti autor prvog kratkometražnog filma na špankom jeziku snimljenog u Srbiji od strane srpskog glumca?

Stefan M. Mladenović: Biti prvi u nečemu može dosta da znači na nekom ličnom nivou ako i samo ako se desi iz najiskrenije i najčistije želje. Moja želja je da ostvarim snove dvanaestogodišnjem Stefanu i, eto, na tom putu sam postao prvi u nečemu. Osećam se srećno i ponosno, baš kao i dvanaestogodišnji Stefan.

Kako si došao na ideju da snimiš film baš na španskom jeziku?

Stefan M. Mladenović: Još kao mali sam zavoleo španski jezik zahvaljujući telenovelama, da bih nekoliko godina kasnije zavoleo i glumu zahvaljujući meksičkoj glumici Barbari Mori. S vremenom sam otrkio rad velikih španskih reditelja, glumaca i pisaca koji su mi svojom strašću prema umetnosti preneli nekontrolisanu želju da stvaram na njihovom jeziku. Zapravo, to je oda zahvalnosti svima njima za ovo što sam danas – profesionalni glumac.

Ti si režiser, producent i glumac u svom filmu „Quiero decirte“ („Želim da ti kažem“). Koliko je bilo teško ostvariti ovaj poduhvat? Koliko si dugo radio na njemu?

Stefan M. Mladenović: Kada sam završio master studije na akademiji krenuo sam da razmišljam šta dalje. Činjenica da posla nema meni ništa drugo nije preostalo nego da iskopam bunar, skočim u isti i onda rukama i nogama grebem i vapim do površine. U tom „grebanju i vapaju“ se stvorila idejaza film „Quiero decirte“, na kojoj sam intenzivno radio šest meseci. Scenario je baziran na dva romana, „Alejandro“ spisateljice Caroline Rebolledo Ospino i „Nesanica“ Yolande Pinto Cebrián, koji sam ja adaptirao.

Bio sam veoma uplašen i nesiguran da krenem u sam proces, međutim usudio sam se da budem dovoljno hrabar i pošaljem mejlove za odobravanje autorskih prava romana i muzike koja je korišćena u filmu, nakon prvog pozitivnog odgovora znao sam da ću ići do kraja. Bilo je teško u svakom smislu jer film nije imao budžet, zato posebno hvala direktoru fotografije i montažeru Miroslavu Mitiću za nesebično davanje i verovanje. Kada verujete u ideju, ne postoji ništa što joj može stati na put.

Stefan M. Mladenovic Quiero decirte
Scena iz filma „Quiero decirte“ Foto: Stefan M. Mladenović

Tema tvog filma su problemi sa kojima se suočava velika većina pripadnika LGBT+ populacije, a to su prihvatanje svoje seksulnosti i saopštavanje pre svega bliskim osobama. Kako si došao na ideju da snimiš film na ovu temu? Koliko ti je ona lična?

Stefan M. Mladenović: Tema mog filma je prihvatanje sreće i deljenje iste sa bliskim osobama, onaj ko želi da bude deo nje prihvata je i živi sa njom, a onaj koji ne prihvata tražiće je uzaludno. Film obrađuje veoma ‘’specifičnu’’ temu koja će uvek biti aktuelna, puna očekivanja, predrasuda, lutanja, traženja a samim tim je i eksperiment sa sopstvenom svešću, ljudima, društvom i ono čega se svi plašimo: bežanja i vraćanja sebi. „Quiero decirte“ je film koji ima LGBT+ tematiku ali se sa pričom mogu povezati emotivno i ljudi koji nisu pripadnici te zajednice zato što je deo nje univerzalan, a to je borba sa strahom bilo kakve vrste.

U osnovnoj i srednjoj školi sam bio etiketiran kao „freak“ i svaki put kada sam čuo tu reč na holu preživljavao sam ogroman strah, tako da je ova priča na neki način meni lična. Film je nastao kao pomoć poznaniku koji je želeo da izvrši samoubistvo samo zato što je rođen kao pripadnik LGBT+ zajednice.

Da li misliš da bi tvoj film mogao da pomogne pripadnicima LGBT+ zajednice u suočavanju i prihvatanju samih sebe?

Stefan M. Mladenović: Već je pomogao i to je zapravo moja najveća nagrada.

Kakve su reakcije ljudi koji su pogledali tvoj film?

Stefan M. Mladenović: Po prirodi sam jako nestrpljiva osoba i jedva čekam da film bude dostupan svima putem društvenih mreža što je trenutno nemoguće zbog festivalskog života. Nekolicina kolega i laika je videla film i moram priznati da nisam očekivao toliko emotivnih rekacija, bilo je i suza i smeha i najbitnije razumevanja. Da se glumom bavim na pravi način je i komentar španskog reditelja Santiaga Tabernera, čiji rad veoma poštujem.

Konkurisao si svojim filmom na više evropskih festivala. Kakva su tvoja očekivanja?

Stefan M. Mladenović: Zajedno sa izvršnom producentkinjom filma Milenom Debeljković konkurisali smo u Indiji, Severnoj i Južnoj Americi, Africi, Španiji, Srbiji, Nemačkoj, Rusiji, Italiji… Svakako bih voleo da se film nađe u nekoj od zvaničnih selekcija ali i da se ne nađe, ja sam već dobio moju najveću nagradu.

Koja je poruka tvog filma koju želiš da pošalješ svima?

Stefan M. Mladenović: Da uvek postoji svetlost na kraju tunela.

Na koje svoje prethodne projekte si posebno ponosan i zbog čega?

Stefan M. Mladenović: Svaki projekat sa sobom nosi posebnu odgovornost i ispunjava nas različitom kreativnom energijom. Projekti koji su na mene ostavili poseban utisak su upravo oni u kojima sam najviše grešio jer sam tada najviše i naučio. Izdvojio bih monodramu „Naivan. Super.“, što je ujedno bila i praizvedba romana norveškog pisca Erlenda Lua, diplomsku predstavu „Porodične priče“, predstavu neverbalnog karaktera „Reči prave predstave“, u režiji Zijaha Sokolovića, iz koje sam poneo najveću gramažu znanja, a tu je i moj prvi projekat na španskom jeziku – mini veb serija „Diktafon jednog ubice“, koja je dostupna na YouTube kanalu.

Kakvi su tvoji planovi za budućnost? Da li već imaš ideju za svoj naredni film?

Stefan M. Mladenović: Plan mi je da ne odustajem od umetnosti koja pomaže ljudima u sazrevanju i samospoznavanju. Moj naredni film govoriće u ime osoba koje su preživele seksualno nasilje, to će za mene biti najveći i najizazovniji glumački zadatak gde ću igrati sedam likova. U pripremi je i dugometražni igrani film „302“, za koji scenario piše dramaturškinja Nina Džuver.

Podeli ovaj tekst sa svojim prijateljima: