`
Zdravlje Nasilje nad decom u porodici

Nasilje nad decom u porodici

Pored partnerskog nasilja, nasilje nad decom je takođe jedan vid porodičnog nasilja. Ono se u najširem smislu definiše kao zanemarivanje, telesno, emocionalno i seksualno zlostavljanje i maltretiranje dece mlađe od 18 godina od strane osoba koje su odgovorne za detetov razvoj (biološki roditelji, hranitelji, usvojitelji). Ovde se sve češće dodaje i prisustvovanje porodičnom nasilju između detetovih staratelja kao oblik nasilja.

Smatra se da je zanemarivanje najčešći oblik nasilja nad decom u svetu. Zanemarivanje predstavlja propuštanje roditelja da zadovolji detetove potrebe. U zavisnosti od razvojnih potreba deteta, razlikuju se različiti oblici zanemarivanja poput telesnog, zdravstvenog, obrazovnog, emocionalnog (psihičkog).

Što se tiče uzroka, kao i kod partnerskog nasilja, ne treba zapostaviti činjenicu da su neka deca više sklona da kad-tad postanu žrtve nasilja (deca sa razvojnim teškoćama, pasivna i nesigurna deca), kao i da određene karakteristike roditelja čine neke pogodnim da postanu nasilni prema svojoj deci (emocionalno nestabilne, osobe sa niskom kontrolom impulsa, uživaoci droga i alkohola). Svemu tome treba pridodati norme jednog društva, odnosno kako ono posmatra bilo koji oblik nasilja.

Zablude o nasilju nad decom

  1. Pojedinci van porodice češće zlostavljaju decu
  2. Muškarci najčešće zlostavljaju decu
  3. Očevi češće zlostavljaju decu nego majke
  4. Roditelji zlostavljači su i sami bili zlostavljani u porodici porekla

Statistički podaci i rezultati brojnih istraživanja pokazuju da su u 80% slučajeva deca zlostavljana od strane svojih bioloških roditelja. Žene češće zlostavljaju decu od muškaraca (60% žena nasuprot 40% muškaraca). Majke su u svim oblicima nasilja sem seksualnog najčešći zlostavljači. Iako mnogi veruju da su roditelji koji su nasilni prema svojoj deci preživeli nešto slično u svom detinjstvu od strane svojih roditelja, pokazalo se da su to retki slučajevi.

Vršnjačko nasilje

O vršnjačkom nasilju se sve više priča kod nas, ali i u svetu. Sa dostupnošću interneta, mobilnih telefona i kvalitetnijih kamera, sve je češće i zlostavljanje od strane vršnjaka postavljanjem kompromitujućih slika ili videa različitih sadržaja na popularnim internet stranicama (takozvani cyberbullying koji se prevodi kao sajber nasilje – nasilje putem interneta). Ni verbalno nasilje poput nazivanja pogrdnim imenima, vređanja i dobacivanja ne treba zanemariti, kao ni namerno izolovanje i potpuno ignorisanje nekog deteta. Sve to ostavlja dalekosežne posledice na psihički i fizički razvoj deteta žrtve.

Vršnjačko nasilje je jedan od gorućih problema savremenog društva i jedan od oblika interpersonalnog nasilja koji često dovodi do nasilja prema samom sebi (dete žrtva može da se samopovređuje, a u najgorem slučaju izvršava samoubistvo).

Pored toga što je gorući, takođe je i veoma kompleksan problem koji zahteva uključivanje pojedinaca poput roditelja i nastavnika (ukoliko se odvija u školi) obeju strana, ali i čitave zajednice (cele škole, kraja, pa sve do nivoa države) radi prevencije daljeg nasilja ili još bolje – prevencije bilo kakvog nasilja uopšte. Ne može se očekivati da će nasilje prestati ukoliko dete prijavi problem, ali mu niko adekvatno ne odgovori. Ili ukoliko škola želi da nešto uradi povodom toga, ali zakon sprečava. Na svim nivoima mora da postoji saradnja.

Takođe je veoma važno da se deca nauče da prepoznaju nasilje. Možda je još bitnije da se roditelji osveste i nauče da prepoznaju svoje dete kao žrtvu nasilja, ili što još teže njima pada, da prihvate da im je dete nasilnik i da treba zajedničkim snagama da reše novonastalu situaciju.

Podeli ovaj tekst sa svojim prijateljima:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *