Empatija: Da li umete da „hodate u tuđim cipelama“? – Ananas Magazin `
Zdravlje Empatija: Da li umete da „hodate u tuđim cipelama“?

Empatija: Da li umete da „hodate u tuđim cipelama“?

Empatija je sposobnost, veština posmatranja situacija i doživljaja iz perspektive drugih radi boljeg razumevanja tih osoba. Drugačije bi se moglo reći da predstavlja proces uživljavanja u emocionalna stanja, mišljenje i ponašanje druge osobe, ili kako se narodski kaže: hodanje u tuđim cipelama.

Kada neko praktikuje empatiju stvarno je prisutan u komunikaciji sa drugom osobom, ne procenjuje je – već je strpljivo i aktivno sluša, otvoreno i bez predrasuda prihvata šta osoba ima da podeli sa njim, zainteresovan je za nju i njene probleme, razume njene misli i osećanja i jasno ih razlikuje od svojih, te na osnovu prikupljenih podataka može odlučiti kakav će vid podrške pružiti ukoliko je potrebna.

Komponente empatije

Empatija se sastoji iz dveju komponenti za koje se naučnici još uvek nisu složili oko precizne definicije, ali svejedno smatraju da ih treba razlikovati:

• Afektivna empatija (emocionalna empatija) – kapacitet da se odgovarajućom emocijom odgovori na mentalno stanje i emocije drugog. Ako se neko raduje, i osoba sklona ovoj vrsti empatije se raduje.

• Kognitivna empatija – kapacitet da se razume perspektiva ili mentalno stanje drugog. To može značiti da osoba razume da se neko raduje i uzroke tome, ali ona sama ne mora da se raduje, ne mora da oseća isto.

Razvoj

Smatra se da su svi rođeni sa kapacitetom za empatiju, ali da isto tako neko može da nauči da bude više ili manje empatičan. Koliko će dete biti empatično zavisi od ranih iskustava iz detinjstva, ali i od učenja od strane roditelja, a kasnije i ostalih iz njegove neposredne blizine. Topli roditelji puni ljubavi koji prihvataju dečja osećanja, koji uče decu da prepoznaju i imenuju emocije i da ih bolje razumeju su oni koji pomažu razvoj empatije.

Bitno je istaći da empatija ne prestaje sa razvojem u detinjstvu. Njen rast se može podsticati tokom čitavog života.

Šta NIJE empatija?

Empatija nije ljubaznost, simpatija, sažaljenje ili saosećanje.

Od svih navedenih termina, saosećanje se najčešće koristi kao sinonim za empatiju, ali postoje razlike. Prvo – saosećanje je emocija, dok je empatija sposobnost koja može da se uči i dalje razvija. Drugo – saosećanje je briga za bol druge osobe i želja da joj se pomogne kako ne bi patila, dok je empatija sposobnost da se stavi na mesto osobe kako bi je što bolje razumela.

Ljudi bez empatije

Istraživanja pokazuju da postoje ljudi sa smanjenom ili čak potpunim izostankom empatije. Smatra se da tu spadaju sociopate (u našem narodu poznatiji kao psihopate), granični, narcisoidni i šizoidni poremećaji ličnosti, osobe sa poremećajem ponašanja, neke osobe sa poremećajem autističnog spektra i drugi. Takođe postoje oni koji imaju kognitivnu ali ne i emocionalnu empatiju, i obrnuto.

Kada empatija postane teret

Osobe koje su usavršile ovu veštinu znaju kako da obrate pažnju na potrebe drugih, ali nikad na štetu sopstvenih. Kao što nedostatak empatije predstavlja problem, isto tako preterana empatija postaje teret samoj osobi. Previše empatične osobe zapostavljaju svoje potrebe i često nisu sigurne šta žele. Sve slabije se snalaze u donošenju odluka koje su u njihovom najboljem interesu, osećaju psihičku i fizičku iscrpljenost zbog zanemarivanja sopstvenih osećanja i troše sve svoje unutrašnje resuse kako bi ih dali važnim osobama u svom životu. To sve može dovesti do anksioznosti, pa čak i do depresije. Dakle, u redu je biti empatičan i želeti da se pomogne drugome, ali nikad žrtvovanjem sebe i svojih potreba. Za sve treba da postoji balans i samokontrola.

Empatija, kao i njen izostanak, su sve češće teme raznih psiholoških istraživanja. Već smo govorili o njoj u tekstu o emocionalnoj inteligenciji, jer predstavlja jednu od komponenti iste. Kako empatija umnogome pomaže odnosu između dvoje ljudi, ne treba je zanemariti, već treba stalno raditi na njenom razvoju.

Podeli ovaj tekst sa svojim prijateljima: