`
Putovanja Čudesni Lisabon – neprocenjivo blago na mapi svakog turiste

Čudesni Lisabon – neprocenjivo blago na mapi svakog turiste

„E da smo mi sad u Portugalu… sve bi bilo u redu.“ Nošeni ubedljivim argumentima Glogovca, rešismo da o godišnjem odmoru, a u sopstvenom aranžmanu, odemo put Lisabona.

Čudo jedno gde čovek sve može da ode ako izbaci agencije iz jednačine! Do Sofije smo stigli kombijem koji kupi putnike na dogovorenim adresama, gde god putnicima odgovara, i vozi direktno do aerodroma (isto važi i u povratku). Cena povratne vožnje je 20.000 dinara, tako da ovu opciju preporučujem jedino za grupna putovanja. Kombi može da primi do osam putnika. S obzirom da smo išli u jeku sezone, a i na to da smo dosta kasno rezervisali karte, let niskotarifnom kompanijom Bulgaria Air iz Sofije do Lisabona nas je koštao 300 evra. Moguće proći znatno jeftinije ako se karte rezervišu tri ili više meseci ranije. Stan smo iznajmili preko AirBnB i koštao nas je nešto ispod 100 evra po čoveku.

Do stana u Lisabonu smo stigli taksijem, mada je na aerodromu moguće uhvatiti i metro. S obzirom da je Portugal zemlja sa najvećom stopom smrtnosti u saobraćajnim nesrećama, preporučujem drugu opciju. Metro je jako efikasan i lagan za korišćenje. Ima samo četiri linije, ali je njima moguće stići maltene bilo gde u gradu. Karte se kupuju na aparatima i šalterima dostupnim na svim metro stanicama u gradu. Prvom kupovinom karte naplaćuje se i Viva Viagem kartica koja košta 0,5 evra i koja vam služi za uplaćivanje svih narednih vožnji u toku boravka u Lisabonu. Čuvajte je. Na karticu je moguće uplatiti sve tipove karti: jednokratne, povratne, dnevne i od 10 vožnji. Cena jedne karte je 1,45 evra, a dnevne 6,15 evra.

Nasa ekipa u Lisabonu
Naša ekipa u Lisabonu

Do stana smo došli nešto ranije od dogovorenog vremena, pa smo iskoristili priliku da se prošetamo po kraju. Prvo što se primeti je da grad odiše umirujućim osećajem starinskog, poput dostojanstvenog starca koji je proživeo pun život i sada spokojno uživa na obali reke. Kroz svoju 3.000 godina dugu istoriju, Lisabon je prošao kroz mnoštvo uspona i padova.  Najveća tragedija koja ga je zadesila bio je katastrofalni zemljotres iz 1755. godine, kada je uništeno 85% grada. Ipak, grad se ponovo uzdigao, lepši i veći nego ikada pre.

Pošto smo se smestili, od ljubazne nam gazdarice smo dobili kratku, ali opširnu turu kroz grad: šta videti, gde jesti, gde u kupovinu. Obilazak smo počeli u Alfami, jedinoj četvrti koja je odolela zemljotresu i koja još uvek nosi duh srednjovekovnog grada. Lavirint uskih, kaskadnih uličica, gde nikad ne znaš da li ćeš sledećim skretanjem upasti u nečije dvorište ili izaći gde si naumio. Između kuća su razapete zastavice i srma u živim bojama, kako kasnije saznajem, povodom proteklih junskih svetkovina (Festas de Lisboa). Tek je prvi dan, a već se osećam kao da sam kod kuće. Dobar znak.

Alfama Lisanon FOTO Vladimir Pesic
Alfama (Lisabon) Foto: Vladimir Pešić

Uprkos savetima raznih turističkih sajtova, rešili smo da što manje koristimo gradski saobraćaj u užem centru. Šetnjom se mnogo bolje upozna grad. Tako smo preskočili vožnju čuvenom „dvadeset osmicom“, tramvajem koji se često koristi za, takozvano, panoramsko razgledanje grada. Imamo bolju ideju. Penjemo se do zamka Svetog Đorđa (São Jorge Castle).

Zamak je drevno mavarsko uporište, sagrađeno na najvišem od sedam gradskih brda. Sa zidina je moguće videti čitav Lisabon, u svoj njegovoj brdovitoj i šarenoj slavi. Tu pravimo dalji plan za obilazak grada. Spustajući se sa brda, slučajno nalazimo na jedno od preporučenih nam mesta – Miradouro de Santa Luzia, vidikovac sa koga se pruža pogled na čitavu Alfamu.

Dobar deo interesantnih lokacija u gradu se nalaze u užem centru grada koji, pored pomenute Alfame, sačinjavaju i četvrti Baixa-Chiado i Bairro Alto. Obe su sagrađene posle zemljotresa, što je vrlo očigledno u poređenju sa Alfamom. Baixa-Chiado je zapadno od Alfame, u samom centru grada. Ispresecana je dugim prostranim šetalištima i avenijama koje povezuju brojne gradske trgove, uključujući i jedan od najvećih trgova u čitavoj Evropi – Praça do Comercio. Trg je izgrađen pored reke, na mestu nekadašnje kraljevske palate, srušene u zemljotresu.

Sa severne strane trga se nalazi impresivna trijumfalna kapija Arco da Rua Augusta. Imali smo sreće da se u periodu našet boravka na trgu svake večeri prikazivala jako interesantna 3d projekcija o istoriji grada, projektovana upravo na ovoj kapiji. Sa druge strane trga se pruža pogled na prostranu reku Težo.

Arco de Rua Augusta projekcija - photo by Vladimir Pešić
Arco de Rua Augusta projekcija Foto: Vladimir Pešić

Bairro Alto se nadvija nad centrom grada sa zapadne strane. Ovaj deo grada ljude na prvi pogled često asocira na San Francisko, zbog strmih ulica i uspinjača koje saobraćaju njima. Druga sličnost je most 25 de Abril, koji je replika Golden Gate-a. Nisam bio u San Francisku (za sada), ali sumnjam da je duh ova dva grada lako porediv.

Četvrt je pravo mesto za večernji izlazak. Krcata barovima, klubovima i kafanama gde je moguće uz piće i večeru uživo čuti fado muziku. Tu su i brojni ulični zabavljači, knjžare, prodavnice tričarija, ulični zabavljači i, generalno, fenomenalna atmosfera. Manje poznata činjenica – u vrelim letnjim mesecima je čak moguće klizati se uglačanim trotoarima strmih ulica… da, stvarno.

Na nekih desetak kilometara od centra grada, u pravcu aerodroma, nalazi se modernizovani deo grada Parque Das Nações. Iako malo sterilan za moj ukus, ipak ima svojih draži. Pre svega, tu je najveći evropski akvarijum Oceanário de Lisboa koji zaista vredi posetiti.

Oceanário de Lisboa - photo by Vladimir Pešić
Oceanário de Lisboa Foto: Vladimir Pešić

Preko interneta je moguće kupiti samo kombinovanu kartu koja pokriva posetu akvarijumu i privremenim izložbama i, u trenutku pisanja ovog teksta, košta 16,20 evra. Ukoliko vas zanima samo akvarijum, karta će biti jeftinija za 2-3 evra, ali je moguće kupiti je samo na biletarnici. U blizini akvarijuma se nalazi i lift gondola Telecabine Lisbon kojom vredi provozati se, obzirom da pruža lep pogled na most Vasco da Gama i okolinu.

Jugo-zapadno od centra grada nalazi se Belem. Još jedno mesto koje zaista vredi posetiti. Preporučljivo je uhvatiti tramvaj, po mogućstvu jedan od onih koji izgledaju kao da su pobegli iz muzeja, prepoznaćete ih, svuda su po gradu. Od znamenitosti, ovde se nalazi spomenik portugalskim moreplovcima Padrão dos Descobrimentos koji je, na našu žalost, bio u procesu rekonstrukcije za vreme našeg boravka u gradu.

Mosteiro dos Jerónimos  je čuven po pecivu Pasteis de Nata koje možete probati u pekari Pasteis de Belém u neposrednoj blizini manastira i ako ima jedna stvar koju ću reći da morate da uradite to je upravo ovo. Obavezno. Probajte. Pasteis de Nata. Dovoljno je dobro da su monasi prodajom tajnog recepta mogli da spasu svoj manastir.

Još vredi spomenuti i prelepi park koji se prostire većim delom Belema, botaničku baštu i Belemska kulu (koja je interesantna za videti, ali mislim na ne vredi ulaziti u nju). Par manje poznatih lokacija su kompleks belemskog kulturnog centra i muzej kočija, koji je bio mnogo interesantnije iskustvo nego što sam očekivao.

Belem Tower - photo Dejan Jeftić
Belem kula Foto: Dejan Jevtić

Da ubrzam. Sa druge strane reke Težo u gradiću Almada smo jeli fenomenalno spremljene riblje specijalitete (nisam verovao da sardina može da ima dobar ukus, ali eto). Potom se upustili u avanturu nalaženja alternativnog puta do spomenika Cristo Rei.

Ovaj put nas je vodio pored reke, gde smo svratili do najjeftinijeg muzeja nautike ikad (0,6 evra), onda kroz napušteno naselje gde i dalje možeš da naiđeš na ljubazne meštane koji će te uputiti da se put nastavlja na drugom spratu zapuštene zgrade, mislim, naravno, i onda šumskom stazom koja je, na neku foru asfaltirana. Sa spomenika se pruža odličan pogled na most 25 de Abril, kao i na čitav Lisabon.

Još bih pomenuo Cascais, prelepi mali priokeanski gradić 30 kilometara zapadno od Lisabona, do koga je moguće doći vozom (2,65 evra u jednom pravcu). Ako hoćete da brčnete noge u Atlantiku ili se provozate biciklom pored istog, osetite atmosferu malog portugalskog gradića i sunčate se u uvali dok se nad vama nadvija zamak – sve to možete iskusiti ovde.

I na kraju moram izdvojiti Sitru, odmaralište severo-zapadno od Lisabona do koga se može doći vozom (cena ista kao i do Cascais-a). Samo o njoj bih mogao da napišem četiri strane dugu reportažu. Mesto je prosto rečeno nestvarno!

Zahvaljujući specifičnoj mikroklimi, vegetacija u Sintri je neobično bujna i raznovrsna. Ovo je, kroz istoriju, mesto učinilo jako primamljivim dekadentnom plemstvu, tako da je Sintra danas dom brojnim velelepnim zdanjima u različitim arhitektonskim stilovima koja itekako vredi posetiti. Od drevnog i praktičnog mavarskog utvrđenja, do eklektičnih palata Pena i Quinta da Regaleira i brojnih drugih koje nismo imali vremena da posetimo, Sintra sama zavređuje bar trodnevni boravak.

Lisabon je, poput svih lepih gradova, najbolje iskusiti spontano, istraživački. Nikada nije moguće obići sve, važno je uživati u onome što ste imali prilike da iskusite. Propušteno stavite na listu „za uraditi“, ko zna možda se i vratite još koji put.

Podeli ovaj tekst sa svojim prijateljima:

Komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *