Glumačka ispovest Ivana Bosiljčića kroz „par stihova za nas“ – Ananas Magazin `
MUZIKA Glumačka ispovest Ivana Bosiljčića kroz „par stihova za nas“

Glumačka ispovest Ivana Bosiljčića kroz „par stihova za nas“

Za Dan žena, u Narodnom pozorištu, niška publika je imala priliku da uživa u muzičko-poetskom nastupu svestranog umetnika Ivana Bosiljčića, koji je zbog ogromnog interesovanja iste večeri održao dva koncerta zaredom.

Kako su karte za prvi koncert prodate u rekordno kratkom roku, organizatori su na zahtev mnogobrojnih Bosiljčićevih obožavatelja, uspeli da zakažu i drugi koncert iste večeri. Damama, koje su bile većinska publika, ovaj spektakl predstavljao je najlepši poklon za 8. mart. Uz stihove poznatih pesnika i čuvene melodije koje u Bosiljčićevoj interpretaciji donose uzbuđenje i emotivnost, jedinstvenu na ovim prostorima i u ovim vremenima, usled koje su svi prisutni podjednako uživali.

Dame i gospodo, jako sam srećan što sam ovde sa vama večeras i hvala vam što imam za koga da nastupam! Radujte se uvek! – poručio je Bosiljčić na samom početku.

Neponovljivo druženje uz pesme i poeziju, pod nazivom Par stihova za nas, Ivan Bosiljčić je osmislio još 2009. godine, izvodeći ruske romanse, filmsku i savremenu pop muziku prožetu poezijom. Ova svojstvena muzičko-dramska predstava, odnosno glumačka ispovest, iznosi stihove velikih domaćih i stranih pesnika, melodija najvećih domaćih pesnika poput Šatnića, Rakića, Antića i Jesenjina.

U ovoj ispovesti, Bosiljčić prolazi kroz nekoliko faza ljubavi… Počinje nekom platonskom ljubavlju, gde je nevina ljubav izražena u pesmama Dragana Stojnića i šansonama koje su prepevane na srpski. Onda se malo prošetamo kroz Žute dunje i neke sevdalinke. Dođemo do njegovog ličnog sazrevanja do nekih strasnih ruskih Cigana i vratimo se na muziku našeg vremena Džibonija, Čole… Sve je ispričano kroz jedan dramski naboj. Gde poezija u kombinaciji sa pesmama poprima jedan teatarski oblik.

Kroz svaku pesmu prožimala se poezija, a onda su se reči pretvarale u Zvižduk u osam, Devojko mala, Sve što znaš o meni… Dočarao nam je mladog gospodina koji jako voli svoju dragu i udvara joj se preko divnih crtica i osećajnih tonova naših najboljih ljubavnih klasika.

Vratio nas je i u davnu 1914. koja je donela tu tragediju da mnoge neveste zauvek ostanu neudate, stihovi su opisivali odlazak ratnika u boj, prelazak preko Albanije, da bi tuga kulminala u rečima pesme Pukni zoro. Nežni stihovi jedan za drugim, vodili su nas od udvaranja do razbuktanih strasti ljubavnog zanosa, u pesmi Alekse Šantića Proljeće. Praćeno zvucima To je bila ljubav, i vrcavim romskim i ruskim pesmama. Publika je recitovala i pevala uglas sa njim, a oduševljenje izborom pesama, stihovima i celokupnim Bosiljčićevim izrazom, pokazala je ogromnim aplauzima i ovacijama.

Ivan Bosiljčić je potom najavio svog gosta iznenadjenjaDesimira Stanojevića i govorio o tome kako je imao čast da 15 godina deli scenu sa ovim velikim glumcem, od koga je još kao dečak mogao da nauči šta je pravi talenat i šta znači časno baviti se svojim poslom. Desimir Stanojević je damama u publici čestitao Dan žena i zahvalio Bosiljčiću, naglasivši da je ponosan na njega i odao nam tajnu da ga on privatno zove „sine“.

Nastupao sam na mnogim mestima, salama, dvoranama, samo što nisam na stadionu pevao, a nikada nisam video ovoliko lepih mladih dama na jednom mestu! – istakao je Desimir Stanojević.

On je otpevao divnu nišku pesmu Ne kuni me, ne ruži me majko. Rekao je da to nisu vežbali, već je ispala improvizacija, te je u šali dodao da će polako Bosiljčićev orkestar da nauči niške pesme.

Bosiljčić je nastavio svoju predivnu umetičku ispovest stihovima srpskih velikana. Smenjivale su se pesme jedna za drugom, među kojima je bila i Brod u boci. Potom su svi uglas sa njim pevali Stanica podlugovi. Nastup je završio pesmom Tajna vještina i rečima: Ja sam Ivan Bosiljčić, a vi ste čarobni!

Publika je bila na nogama i gromoglasno aplaudirala. Bosiljčić se sa svojim bendom vratio na scenu i rekao: Izvinjavam se organizatorima pošto imamo još jedan koncert kasnije, ali mi moramo još da sviramo! I izveli su još par pesmama, među kojima su bile: Nesanica, Devojko mala. Oduševljeni ljudi su ustali, igrali i pevušili zajedno sa njim.

Ova muzička predstava je iskrena glumačka ispovest, koju publika pozdravlja dugim stojećim aplauzima. Jedini način da se uverite zašto su reakcije publike ovako burne je da to sami doživite!

Podeli ovaj tekst sa svojim prijateljima: