`
MUZIKA Filip Marjanović Reel: Tehno je globalni fenomen i pogađa nešto iskonsko u nama

Filip Marjanović Reel: Tehno je globalni fenomen i pogađa nešto iskonsko u nama

Filip Marjanović je mladi di-džej iz Niša, koji je među ljubiteljima tehno muzike poznat kao Reel. Ovaj dvadesetčetvorogodišnjak je deo organizacije Roots Alternative, koja se bavi promovisanjem i razvojem alternativne kulture u regionu. U intervjuu za Ananas Magazin, Filip Marjanović Reel govori o svom iskustvu sa elektronskom muzikom, kao i brojnim zapažanjima.

Kada si krenuo da se baviš muzikom i u čemu si nalazio inspiraciju u ranim danima?

Filip Marjanović Reel: Nisam svirao nijedan instrument. Zapravo, u mojoj porodici niko ne svira. Ali moji su gotivili elektroniku oduvek. U mojoj kući se nije čuo City Records nego tehno heroji stare škole. Pa sam počeo da miksam kada sam malo stasao i skontao da bi od di-džejinga moglo da se prosperira (u svakom smislu) dok u njemu uživam. U doba dial-up neta i ja sam počeo da njuškam i da gledam šta to rade di džejevi. Skinuo sam programe i tako počeo da miksam. To je bila neka 2009-2010. i znao sam da ću kasnije iskoristiti prvu priliku koja se ukaže da vrtim pred ljudima.

A što se inspiracije tiče, ne moram nužno da slušam muziku da bih imao gorivo za stvaranje muzike. Ne verujem da svako može identifikovati sve tačne faktore za proces svog stvaralaštva. Može da se desi da me inspiriše nešto što vidim, doživim, razgovor sa nekim. Šta god da stvaram, materijal za to upijam svim čulima.

Da li se baviš produkcijom i da li više uživaš u di-džejingu ili u stvaranju sopstvenih traka?

Filip Marjanović Reel: Trenutno se ne bavim produkcijom. Probao sam, ali za mene je produkcija u neku ruku, pored zadovoljenja poriva za kreacijom, bila hir. Ako hoćeš da budeš di-džej sa kredibilitetom, danas se podrazumeva da moraš biti i producent. Ulagao sam vreme u produkciju dok sam planirao ozbiljno da se bavim di-džejingom. Imao sam jedno izdanje i sigurno bih nastavio da izdajem da sam krenuo tim putem.

Ali moje interesovanje je opalo kada sam shvatio da je dosta isproduciranih stvari danas nekako napravljeno po automatizmu, bez ulaganja sebe i pušteno u etar jednostavno radi pravila koje nameće industrija. Verovatno je moja velika greška što sam se skoncentrisao na hiperproduktivnost kao pojavu, to nema veze sa ljubavlju prema muzici iz perspektive jednog čoveka. Jednostavno su, iz jačih razloga, glavno mesto u mojoj svakodnevnici zauzele druge stvari, a produkcija je full-time posao, koji ne bi trebalo da radim sa pola duše.

U kojoj meri misliš da je elektronska muzika umetnost i šta ona predstavlja za tebe?

Filip Marjanović Reel: Di-džejing, odnosno spajanje muzike mislim da je 70 odsto zanat, odnosno veština koja se vežba, a 30 odsto umetnost. Za veštinu nije potrebna nikakva kreativna magija, već samo vežba. I što ga duže radiš, to ga bolje radiš. Za stvaranje sopstvene elektronske muzike ovi faktori mogu biti u bilo kojoj razmeri, ali će ona direktno uticati na kvalitet proizvoda… A šta je elektronska muzika za mene? Izvor užitka i nešto što mi uvek više ili manje oblikuje život.

Šta po tvom mišljenju karakteriše dobrog di-džeja i producenta?

Filip Marjanović Reel: Preduslov koji dobar di-džej mora da ispuni je dobra tehnika. Ako di-džej tehnički ne miksa dobro u startu sabotira dobar provod gostiju Ili bar ne koristi svoje mogućnosti maksimalno da ljudima pruži dobru zabavu. Iako mnogi u publici ne mogu da čuju fine, žanrovske razlike u miksu, svako će primetiti ako di-džej nije tehnički potkovan. Ukoliko nije, to će se sigurno čuti, a ako jeste, onda je samo ostvario osnovni preduslov za dobru zabavu.

Osim dobre tehnike, karakteriše ga i eklektičnost, dobra i zanimljiva selekcija. Vrlo lako mogu da se skupe i miksaju trake iz istog podžanra, ali si pravi master ako uspeš da miksaš stvari iz različitih podžanrova a da pri tome zadovoljiš i sebe, budeš unikatan i publiku (idealan, redak slučaj). I još kada se to radi na opremi koja iziskuje najviše truda, vredno je respekta. Posebno mi je značajno i kada vidim di-džeja koji miksa ploče, iz nekoliko razloga, ali upadam u opasnost da otvorim diskusiju kojoj nema kraja… I koja je, iz aspekta uživaoca, nepotrebna.

Filip Marjanovic Reel intervju Foto Ines Mistakidis Andjela Ristic
Filip Marjanović Reel u razgovoru sa novinarkama Anđelom Ristić i Ines Mistakidis

Organizovao si mnoge žurke u Nišu. Da li misliš da je elektronska scena u Nišu dovoljno razvijena?

Filip Marjanović Reel: Mislim da nije dovoljno razvijena, ova tekuća ekspanzija je još, rekao bih, u početnoj fazi. U kojoj meri uopšte može biti razvijena kada uzmemo u obzir da novčano i nismo tako bogat grad. Teško se može servirati u Nišu nešto toliko dobro da će naterati nekog iz Beograda da sedne u kola ili bus i da dođe ovde na žurku. Broj ljudi koji posećuju žurke i dalje je mali, ali se evidentno povećava iz godine u godinu. Otvori se neki novi klub, dođu neki novi klinci i provale da im se sviđa muzika, ostanu tu, neki od njih i doprinesu celoj priči.

Imamo i rastući festival koji plasira isključivo elektronsku muziku i mislim da ovu našu južnu scenu čeka svetla budućnost, jer svakako je daleko bolje nego što je bilo pre 6-7 godina a nadam se gore nego što će biti za nekoliko godina. Jasno je da elektronska muzika nosi ogroman razvojni potencijal za gradove koji je neguju, ali isto tako sa sobom nosi i stigmu zbog koje se taj potencijal otežano oslobađa.

Tehno važi za vrstu muzike koja je andergraund. Šta misliš o tome s obzirom na sadašnje stanje u elektronskoj muzici i šta underground znači za tebe?

Filip Marjanović Reel: Za mene andergraund predstavlja neku tinejdžersku utopiju, a to ne postoji. Možda i postoji, ali ono što je za mene ranije predstavljalo andergraund sada je komercijalno. Zavisi kome je šta beg od mejnstrima? To je individualno definisana stvar, za mene lično nema nikakvu vrednost. Morali bismo da se prvo dogovorimo šta znači taj pojam…

Beograd su etiketirali kao novi Berlin. Da li se slažeš sa time i da li misliš da će Beograd moći da parira ovom zapadnom fenomenu?

Filip Marjanović Reel: Iz ugla čoveka koji je izašao na rejv da udovolji svim svojim čulima, Beograd neće moći da mu parira sve dok Srbija ne bude imala novca kao Nemačka. U Nemačkoj se toliko novca ulaže u klubove i elektronsku muziku da je to neverovatno. Čak i klub koji spolja izgleda kao da mu je dovoljan povetarac da se sruši, unutra ima desetine hiljada evra u ozvučenju, opremi, nameštaju i garnituri. U tom smislu Beograd ne može da ugodi publici kao Berlin. A neka energija koja se oseća, s jedne strane siguran sam da je to neki konstrukt koji ljudi iz industrije koriste da bi je još više popularizovali, sa druge, na nekim mestima se stvarno oseća.

Hajpovi se na par godina uvek ustreme na neko novo mesto pa svetske party destinacije ne ostaju zauvek u centru pažnje. Jedno vreme to je bila Ibica, zatim Belgija, Nemačka, Hrvatska… Ljudi su stalno u potrazi za nekim novim mestom gde bi se dobro proveli, i eto, na našu sreću, sada je u zenitu Beograd.

Da li tehno muzika povlači sa sobom još neke vidove umetnosti?

Filip Marjanović Reel: Naravno. Tačno možeš da provališ šta u arhitekturi, slikarstvu i fotografiji voli neko ko je umetnosti naklonjen i voli tehno. Nešto mračno. U arhitekturi puno betona i brutalizam, u fotografiji crno-belo (smeh), modernu digitalnu umetnost. Svako to modulira na svoj način. Ne znači da svako ko voli tehno voli brutalizam ili baš crno-belu fotografiju, i obrnuto, ali obrazac je jasno uočljiv. Doduše mislim da treba bežati iz svakog kalupa pa i tog.

Elektronska muzika je dosta neposredna. Mnogi misle da tehno kao njen žanr ne zadovoljava osnovne muzičke kriterijume, ali u tome leži njegova lepota. Baš zato što je toliko neodređen i što ne zahteva znanje, svako može da uživa u njemu na svoj način. Svi slušamo isto, a donekle svi slušamo razlilčito, fenomenološki je sagledavamo, interpretiramo. Zato je i globalni fenomen. Ja verujem da pogađa nešto iskonsko ljudsko u nama. Prvi zvuk koji je prijao ljudskom uhu svakako nije bio zvuk saksofona, nije mogao da bude. Mora da je bio neki udarac. Udarac za udarcem, za udarcem. Ta najjednostavnija ritmika, urezana nam je u kostima.

Kaži nam nešto više o organizaciji Roots Alt. Kada je nastala, šta je inspirisalo i koji su joj ciljevi ili naredni planovi?

Filip Marjanović Reel: Iz želje da se našem gradu vrati pozamašna reputacija kad je o noćnom provodu reč, između mene i mojih najbližih prijatelja, Miloša i Đorđija, rodila se ideja o stvaranju kolektiva koji će raditi na tome. Pod okriljem Roots-a predstavljamo haus i tehno program, a ponekad su večeri spoj oba programa.

Gosti su do sada bili uglavnom prijatelji čiji nam se muzički putevi dopadaju, jer za nas Roots na početku nije bio ni posao ni firma, već je rođen kao intimna, lična stvar, usko vezana za krug naših prijatelja, i za njega smo zacrtali visoke ciljeve u pogledu kvaliteta produkcije i mreže di-džejeva. Stremimo ka tome da stvorimo posećeni brend vrhunske zabave, ali nikako na uštrb kvaliteta muzičkog programa i prijateljskog vajba. Budite uz nas na fejsbuku, uskoro stižu nove najave!

Novinarke: Ines Mistakidis i Anđela Ristić

Podeli ovaj tekst sa svojim prijateljima:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *