`
KULTURA Marko Šelić Marčelo: Da bi bio idealista, čovek mora da bude realista

Marko Šelić Marčelo: Da bi bio idealista, čovek mora da bude realista

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Nišu jedan od brojnih pisaca koje je publika imala prilike da vidi i čuje bio je poznati pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo. On je ovom prilikom promovisao svoj najnoviji roman Higijena nesećanja. Nakon promocije razgovarali smo sa Marčelom o samom romanu i likovima, on nam je otkrio kada izlazi drugi tom Higijene nesećanja, kada možemo da očekujemo novi album i još mnogo toga pročitajte u nastavku.

Knjiga Malterego Rubikova stolica izašla je 2012. godine. Zašto su čitaoci morali da čekaju toliko dugo da bi konačno stigao i drugi deo Malterego Higijena nesećanja?

Marčelo: Kako inače u životu biva ni iz kakvih mističnih, nego iz striktno tehničkih razloga. Dogodio se Napet šou između dva dela zamišljene trilogije Malterego i isisao iz mene sve vreme i svu snagu, jer je bio dupli posao budući da je reč o knjigoalbumu i zaista zahteva potpunu posvećenost, tako da nastala jedna pauza na radu na onome što je bio zamišljen Malterego dva, a što je onda naraslo u Higijenu nesećanja, kao u još obimniju stvar nego što jeste originalno zamišljeno.

Međutim, mislim da nije na štetu čitalaca, osim u tom bukvalnom smislu kada je reč o čekanju, jer se skok u mom radu poprilično oseća između te dve knjige, što je navelo mog izdavača Lagunu i mene da napravimo to Lagunino izdanje Malterega jedan, koje je pak stilski drugačije priređeno, nije ga nužno pročitati, naravno, zaista bilo ko ko ima ono ranije izdanje Rubikove stolice može sasvim mirno što se fabule tiče uvede u Higijenu nesećanja, ali je stilski to ukliznuće elegantnije u ovom slučaju ako se iščita izdanje koje smo priredili kasnije. Eto, glavni razlog je striktno tehničke prirode, ali mislim da je to na kraju ispalo na radost, što kažu.

Da li možeš ukratko da opišeš glavnog junaka Lea?

Marčelo: Leo ima nekoliko mojih zadrtih osobina. Ima dugu kosu, ima brkove i bradu, viši je bar 10-15 santima, svira gitaru i prelepo peva – proklet bio! Osim toga, za one koji se nikada nisu susreli sa ovom pričom, mislim da je Leo poetska duša, da je idealista, da ga, kao što rekoh maločas na književnoj večeri, osećaj instalirane bespomoćnosti, kako bih to nazvao, tera na preduzimanje dela nekih koja po malo zalaze na onaj teren klizave moralnosti, na koji zalazi Rakoljnikov kad promišlja da li sad on ima prava da usmrti jednu babu, jer je ona beskorisna, a on nije. Da li imamo prava na takve nedoumice, da uopšte glavoumimo oko nečega takvog? Ja verujem da takva promišljanja jesu vrlo ljudska. Naravno, pitanje je ko će zaista da se usudi.

U stvari, kad se bolje setimo – Raskoljnikov to i kaže, kada navodi svoj ralog on kaže: Sonjice, ja sam samo hteo da se usudim. Ima nečega u tom usuđivanju. Mislim da Leo, kao i mnogi ljudi oko njega u Higijeni nesećanja, stoji u jednoj tački života koja je tačno na granici između idealizma i nihilizma, a možda to i ne ide jedno bez drugog, možda je ta granica prirodno stanište svih idealista.

Oduvek mi se činilo da bi bio idealista, čovek mora da bude realista, moraš da imaš odnos prema realnom da bi mogao da kažeš ovo mi se ne dopada, nego hoću tako i tako, ovde biti realista znači nužno biti i nihilista, tako da je to ta međica koju spominjem i mislim da on iz te tačke nastupa i promišlja. Misilm da je takođe perfekcionista, da je vrlo sklon kinjenju samoga sebe i mislim da se u drugoj knjizi nalazi na neuporedivo zanimljivom mestu nego u prvoj. Kada kažem zanimljivijem, mislim zanimljivijem za mene kao pisca, zanimljivijem za čitaoce, ne za njega – nipošto za njega samog.

Marko Selic Marcelo intervju Foto Marko Milovanovic
Marko Šelić Marčelo Foto: Marko Milovanović

Pored Lea, tu je još četvoro mladih ljudi koji padaju u iskušenje da biraju između morala i izlaska iz teške situacije. Koliko su ti likovi slični sa osobama iz tvoje okoline?

Marčelo: Jesu, da. Ne samo iz moje, to su ljudi trideset plus, koji se razlikuju od nekog ko ima dvadesetak godina, pa još može da se projektuje na horizont budućnosti da kaže: Okej, dok stignem do tamo, biće nečega. Ovi su, kao, stigli u to, kao što kaže ona fraza danas počinje ostatak tvog života. Pozavršavali su fakultete, pozapošljavali se, probali da srede živote, udarili u te tipično naške ćorsokake iz kojih, kao što si ti kazala i kao što smo mi kazali na poleđini knjige, je moguće izaći samo uz neke užasne kompromise sa sobom, sa dušom.

Dakle, ti ćeš izaći iz situacije u kojoj si, ali hoće li to što je izašlo zaista biti i dalje ti – to je ono što se dešava poprilično u realnim životima trenutno. S obzirirom u šta će se to pretvoriti u drugoj polovini u drugom tomu Higijena nesećenja, ja se nadam da se s nekim od priča neće previše ljudi  identifikovati.

Ono što je možda zanimljivo reći, ovako unapred, jeste da, ono najstrašnije u pričama koje dolaze – baš to nisu fikcije, to su gotovo dokumentarna iskustva nekih ljudi koje sam prikupio i nakompilovao i mislim da je to mnogo užasnije, nego ono što je nadrealni i snoliki deo priče, ta promena opšte atmosfere priče između prvog dela Rubikove stolice i Higijene nesećanja. Tamo imamo posla sa imaginarnim užasom izazvanim frustracijma, čovek sedi i mašta o osveti jer je već bespomoćan izmišlja osvetnika koji ide sprovodi pravdu za njegov račun, to bukvalno za bilo šta što Leu stane na žulj. Užas u Higijeni nesećanja, iako i dalje tu negde, provejava nadrealni deo i intrigira sve vreme.

Ono čime smo zapravo užasnuti je suvi realizam, gotovo dokumentaran. Ima fikciju, okej, ne znam nikoga kome se to zaista desilo i nadam se da Janko Žagar ne postoji zaista ili bar ne u tom obliku, ali misilm da sve izgleda vrlo bolno realno i postaće još bolnije i realnije.

Radnja tvog romana se odvija u sadašnjem vremenu. Koliko je ona povezana sa trenutnim stanjem koje vlada u našoj zemlji i društvu uopšte?

Marčelo: Pa, vrlo. Ajde da ne otkrivamo za one čitaoce koji nisu čitali, ali recimo da se na kraju tog prvog toma desi jedan veliki događaj koji odvaja tu priču od naše stvarnosti. Naša stvarnost je ono što se dešava u poslednjem poglavju prvog toma Higijene nesećanja. To se srećom nije dogodilo, ali mislim da sve do te tačke priča poprilično prati događaje ove realnosti, naravno, neće ih nužno eksplicirati baš najdirektnije u nekim slučajevima, ali nemamo nikakve sumnje da je pozornica aktuelna ovde i sad. Čak i to što se desi u priči, a nije se desilo u stvarnosti, čini mi se da nimalo ne deluje fiktivno zato što se nije desilo u stvarnosti, naprotiv, meni se čini da bi svakog dana moglo da se desi.

Marko Selic Marcelo intervju Foto Marko Milovanovic (2)
Marko Šelić Marčelo Foto: Marko Milovanović

Kada izlazi drugi tom Higijene nesećanja? Da li će to biti 30. novembra, kako si najavio u jednom ranijem intervjuu?

Marčelo: Imam izuzetnu čast da tebi prvo objavim, ovako, skoro pa zvanično. Kako inače biva poslovično, promašim datum, kad ga prvi put kažem. Zaista je bila dobra ideja da to bude 30. novembar, jer Leo u svojoj ispovesti u svom dnevniku kaže da se priča završava 30. novembra. Tačnije, on piše između noći 29. i 30. novembra, pa je bio odličan postmodernistički trik da se knjiga pojavi na dan kad se priča u priči završava. To se neće postići, to je loša vest, a dobra vest je da se neće odmaći daleko od toga.

Sigurno je decembar, a ulažemo napore da bude 15. decembar, tada je Noć knjige Lagunina i to je onako fina prilika. U ovom trenutku, sada dok razgovaramo, nisu završene dve poslednje glave, ponešto im fali, malo dorade. Prethodnih šest je i prelomljeno i lektorisano i potpuno spremno, kao i naslovna strana. Tako da vrlo su visoke šanse da to bude 15. decembar, ali ukoliko ne bude 15. decembar, biće 20. decembar.

Da se dotaknemo malo i muzike, da li je u planu novi album ili pesma?

Marčelo: Mi smo uvek bili ljudi od albuma. Ta era singlova je meni i dalje čudna. Mi smo po malo i konceptualisti, pa zbog toga to uvek zamišljamo, kao neku manje ili više ne nužno prestrogo organizovanu celinu, ali celinu. Zapravo smo se uvek mučili s izborom, šta je uopšte singl. Tu ima deset ili petnaest pesama i ti si sad osuđen da jednu izvučeš iz šešira i kao ajmo sad sav novac na ovo polje na ruletu. Uvek mi je izgledalo nezahvalno da jedna pesma bude nosilac cele ploče. Cela ploča se sabila u sudbinu te pesme i interesovanje koje ona pobudi ili ne pobudi.

Uopšte ne mislim da je bilo koji naš singl bio relevantan po naše ploče u smislu kao, čuo si to, čuo si ploču, pa ne, nisi, čuo si tu pesmu – ona ti je legla ili nije, ostale će ti u odnosu na to takođe leći ili ne leći. Pokušavam da ti kažem da mi nedostaje vreme kad je postojala kultura slušanja na višem nivou. Ja sam zbog toga pazario gramofon pre godinu dana, jer sam shvatio da sam i ja pomalo žrtva vremena, a kad imaš gramofon nateran si pod znacima navoda da slušaš pesme redom – nema preskakanja, nema e, ovu ne volim sad cu da je preskočim.

Ima neki razlog što su ljudi ovo napravili kao celinu i ajmo da je čujemo kao celinu. Ja sam neko ko tako pristupa kao autor i trudim se da tako pristupam i kao slušalac i trudim se da svoju publiku usmerim koliko mogu. Nije da autori imaju tu poslednju reč, daleko od toga. Počećemo novu ploču čim se završi ova tura zvana Higijena nesećanja i kad se budem naspavao mesec dana, sledeće godine ulazimo u to. Bićete obavešteni kako napredujemo i kud smo se zaputili.

Kada niška publika može da očekuje nastup?

Marčelo: Nije nikakva tajna da smo malo neprijatelji režima, malo nismo tu poželjni i pozvani na raznim nekim mestima, nadam se da se to ne odnosi na Feedback. Prema tome. na mestima kao što je Feedback, a ima hvala Bogu još takvih mesta u Srbiji, uvek ćemo rado nastupati. Niška publika nas duže vreme nije čula iz vrlo jednostavnog razloga: što smo jednom ili čak dva puta odsvirali tu verziju šoua i prosto bilo bi nekako okej, da se nešto u tom programu promeni. Ja verujem da bi naša verna publika svejedno došla, ali iz poštovanja prema toj vernosti ne bi bilo loše da ipak malo kao uvek dođemo sa bar koliko tolikim šouom.

Za kraj šta imaš da poručiš čitaocima Ananas Magazina?

Marčelo: Da čitaju Ananas Magazin i da generalno čitaju!

Podeli ovaj tekst sa svojim prijateljima:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *