Konstantin Kostjukov: Gracioznost žene skrivena je u pokretu – Ananas Magazin `
KULTURA Konstantin Kostjukov: Gracioznost žene skrivena je u pokretu

Konstantin Kostjukov: Gracioznost žene skrivena je u pokretu

Čuveni baletan Konstantin Kostjukov nastupio je sinoć, sa zvezdama beogradskog baleta, na gala koncertu u prepunoj sali Doma Vojske u Nišu i svojim vrhunskim plesnim pokretima učinio da se prisutni bar na kratko osete kao akteri strastvenih, herojskih predstava. Nakon koncerta je Kostjukov, za Ananas Magazin, otkrio šta ceni kod nežnijeg pola, kako se bori protiv sujete, kako izražava emocije svojim nastupima i još mnogo toga.

Kako pokreti govore više od reči, šta mislite, kakve emocije izražavaju Vaši koncerti?

Konstantin Kostjukov: Pa da, dobro ste to rekli. U principu, pokret može mnogo više da kaže nego reč jer su u pokretu sažete sve emocije. Ono što smo prikazali ovde na koncertu, to su sve dionice iz nekih predstava kao što su „Dama sa kamelijama“, tango iz „Ko to tamo peva“, „Don Kihot“.

To su predstave koje, već zbog svoje režije, imaju neku emociju bila to ljubav, strast ili ljubomora, muška snaga ili ženska gracioznost. Izražava se i karakter jednog naroda u zavisnosti od vrste igre, poput arapske ili ciganske, na primer. Sve je to sadržano u igri i ima tu mnogo emocija, ali i tradicije. Mi smo bića prirode i ne možemo da živimo bez emocija.

Jednom prilikom ste izjavili da narod u pozorištu može pronaći spas od ludila. Koliko je mladih ljudi u Srbiji svesno toga? Da li redovno dolaze da tu pronađu svoj spas?

Konstantin Kostjukov: Pozorište uvek odražava trenutno stanje i trenutno vreme, i u drami i u operi i u baletu. Sada je došlo do modernizacije gde ima manjka emocija a sve više se teži nekoj dinamici, možemo čak reći i histeričnosti. Današnja situacija i svet u kome živimo prepuni su psihičke iscrpljenosti – živi se brzo.

Sve se radi preko kompjutera i mnogo manje se družimo uživo. Tako je isto i u poslu, zanemaraje se kvalitet, samo da je na brzinu. Jedino se u pozorištu može videti šta se sve danas izgubilo, a šta dobilo, šta se trebe nadoknaditi, da bi se kvalitetnije živelo. Zato je spas u pozorištu.

Ono što publika vidi na baletskim predstavama je finalni proizvod doveden do savršenstva. Kakvi se problemi kriju iza kulisa?

Konstantin Kostjukov: Uslovi rada su loši. Imamo probleme sa starosnom granicom i odlaskom u penziju, sa zapošljenjem. Treba malo menjati zakone. Sve to utiče na našu profesiju ali, opet, mi se trudimo da to publika ne oseti – da dođe u pozorište, da se raduje, da se okrene pravim vrednostima. Pozorište treba da predstavlja za sve naše ljude kulturnu crkvu.

Konstantin Kostjukov i Duška Dragićević
Konstantin Kostjukov i Duška Dragićević Foto: kostjukov-dragicevic-balet.com

Ogromnu popularnost, prati i ogromna doze sujete. Recite nam kako uspevate da se boriti pritiv nje.

Konstantin Kostjukov: Sujetu osećaju neuspešni ljudi. Ostvareni ljudi ne. A popularnost samo obavezuje i moraš biti strpljiv. Ja imam tu sreću da sam ostvario sve što sam želeo i mogao u svoj karijeri.

Treba biti realan. Ništa se ne postiže čarolijom. Imaš predispozicije ili ne. Važna je i dobra škola i pravi učitelji. A najbitnije je biti dosledan, što mnogi danas nisu. Ako preko noći nisu uspeli i zaradili koliko su hteli, oni odustaju. Setite se samo da je Tesla celog života radio na jednoj ideji. Bilo koji posao zahteva mukotrpan rad i istrajnost.

Osvrnimo se na Vaše  baletske početke. Na koji način ste prevazišli strah od javnog nastupa koji ste imali u ranom detinjstvu?

Konstantin Kostjukov: Trema uvek postoji, tokom čitavog života, ali to znači odgovornost. To je normalno. Čovek kad nema tremu znači da mu je svejedno šta će da radi. I ne treba se boriti protiv tog zdravog straha, jer daje dodatni adrenalin. Kada izađete na scenu sve nestaje. Automatski se posvetite ulozi i zaboravljate na tremu.

Neko ste ko otvoreno priznaje da ceni fizički izgled kod žena i uopšte estetiku. Šta je to što Vas prvo privuče kod suprotnog pola?

Konstantin Kostjukov: Žena treba da bude tajanstvena. Ono što je meni jako bitno i što prvo primetim jesu ruke – to mnogo govori o ženi. Bitan je i hod. Danas retko sretneš gracioznu ženu. Krivac za to je i ta neka unisex moda koja je sada aktuelna, pa kada gledaš iza ne znaš da li je u pitanju muško ili žensko. A žena treba prosto da lebdi dok se kreće. I nikako ne bi trebalo da bude napadna.

Kada ste pomenili hod, da li možete na osnovu pokreta jedne žene proceniti njen karakter i dozu buntovništva koju ima u sebi?

Konstantin Kostjukov: Individualnist se odmah primeti i da li je žena karakterna. Ako je bezlična osoba, telo će da se kreće ravno i dosadno.

Podeli ovaj tekst sa svojim prijateljima: